Глас народа

челник са евојим судом, ту је и брзојавно звање. Ова се варош тек од скора дизати почела но врло брзо напредуЈе, н све више нови здања подижу. Дошто сам све разгледао и попијо једну лимунаду крену смо пут ОријаЛукегде се и школа налази. Све кроз саме њиве за пол сахата стигосмо до једне њиве у којој се граЈаше цреп. И то ме је немало изненадило; одатле узким неким путиВем стигосмо за неколико тренутака на главицу — односно на Орија Луку на конак ваљаном учитељу попа Филипу Тешићу. Ту нам изи$оше на сусрет осим учитеља више главара, међу којима|беше и|честитивојвода и пензионовани сенатор попа Ристо БошковиЕ.Пошто се са свама поздрави и целива, одосмо стану учитељевом. Пошто се мало поодморих запитам присутне како су, како на дому и како су им усеви. На које добих у место одговора: „у ждравље господара добро." Ове речи употребљава Црногорац и Бр|>анин у сваком одговору, са овим креЕе на пут, леже и устаје; а то стога што свог господара више себе љуби. ДоЈе време вечери. Поседасмо на поређанв клупе и столице око постављеног стола. — Сад донесе учитељ сладку јагњећију чорбу и кувано месо; а затим целокупно печено јагње. Овом приликом јако ми се допао начин сечења печења. — Тек што је пециво унешено, а домаћин рече, „е ко ће од дружине пециво сјећи?" Сад би изабрат један од дружине, коме надожено би, да добро пази, те изабрат устаде са стоаа, извади свој велики нож иза појаса (анџар) и прво одсјече јагњету главу, подразумева се једнимударцем, а затим нетражећи зглавка за тили часгаиз парчета и на то донешенутепсију послага. — Ево, овако се транџира печење у црној Гори. Још мало по вечери поседисмо, и затим се остали разиЈроше својим кућама, а и ја заморен од пешачења дегнем спавати. (Свршиће се) ПОНОВЉЕН НРЕДЈГОГ. Пре годину или две дана предложир је наш слављени песник Јован Јовановић да примимоими један лепи божићни обичај, који влада на целом западу образоване Европе а тај обичај зове се једном речи: бадње нли божиЂње дрвце. Сваки домаћин тежк да обрадује све домаће своје од старијих до најмдађих на бадње вече каквим ма и најмањим даром. Сви се ти дарови послажу под божићње дрвце т. ј. јелову или борову грану по « ојој се прнпале мале свећице. Еад су дарови наслагани, свећице ужежене, онда мати или отац који опреме то дрвце у мрачној соби, уведу децу и све које ће да обдаре у ту собу. Особито на децу утиче тај призор неописано радосним утиском. И код нас у многој бољој к?ћи раздају о божићу дарова, то раздавање утиче надечију душу много свечаније ако сс обави горњим начином. У интересу те неописане дечије радости понављамо ми тај предлог нашег омиљеног песника а

великог пријатеља Српчади. Није срамота прихватити тако леп обичај ма био он и ту!ј. Данас имамо већ леп број добрих књига којима можемо да обрадујемо децу своју свечаним приликама, а и осталих дарова ма и мањих не мањка у нас оваким приликама. Дакле коме се може нека спреми за идући божић деци својој „божићне дрвце." С. В. П.

ИЗ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. и ово треба да се зна. . VIII. (Свршетак). Пошто је нужно да се знаде питателна вредност разних врста пиће,евоћемо вредноме газди да саставимо овај исказ. Толико колико и 100 Фунти сена вреди:

30

фунти жита зрна

50

фун. зоби зрна

воо

»

житне сламе

200

99

зобне сламе

35

99

ражи зрна

30

99

кукуруза зрна

300

»

ражне сламе

200

99

сувекукурузовине

50

99

житни мекиња

300

99

сирове „

50

»

ражних „

400

»

зелене ељде

40

99

јечма зрна

40

»

ељде зрна

200

99

јечмене сламе

200

99

ељдине сламе

400

»

проје зелене

500

99

ражи за пићу зел.

150

99

» суве

150

99

» » „ суш.

35 150

99

грашка зрна тт о V а\ т» л лтгиил

400 150

99

мешане зел. пиће

99

1Рид01 )С СДиМи

99

„ „ суш.

40

»

сочива зрна

250

99

кромпира

150

»

сочива сламе

350

99

бургунд. репе

40

п

боба

250

99

шећер. репе

160

»

бобове сламе

200

99

комине од репе

35

99

вике зрна

300

99

чичоке корена

150

99

викне сламе

400

99

„ листа зелен.

40

99

„ зрна

150

99

» „ суш.

200

99

„ сламе

500

99

„ турнипса

400

99

» зелене

500

99

купус корења

100

99

„ сушене

600

99

бундеве

400

99

зел. детелине

200

99

лисне пиће

100

»

сушене детел.

40

99

ланеног кукзља

350

99

беле дет. зел.

70

99

маковог кукоља

90

фун.

беле дет. суш.

45 $ун.репичног кукоља

150

99

дет. слам. и плеве

500

99

„ зеленог

400

99

луцернке зел.

400

99

и сламе

100

99

„ сушене

200

99

„ плеве

600

99

скробног остатка

кромпира

400

99

кромпир, помије

300

99

мркве

300

99

жктнога скроба

50

99

млате

250

99

репич. комине

220

99

пивске комине

400

99

тазе воћа

100

99

слаткога мнека

50

99

сируна

300

99

масленог млека

300

99

комине од грожЈа

400

99

сурутке

150

99

листа багреног

70

99

дивљега дестена

115

99

липовог