Глас народа

409

И прије се упутише куБи, у пријатиом разговору, 0 жива кронико сеоска, бдаго нама, та дог је тебе на свету, неће и не може нестати јавнога МН6Њ& ћир Мишка је био тако задовољан, кано онога дана кад су га после двобоја са оном Маџарином донедк у тријумФу у село. Да му је било могуЕе, загрлио би цео свет. Од оног синоБнег призора није Марта више ни речи проговорила, само што је била необично бледа. „Оаанула се своје лудорије," мислио 1е Вар Мишка. КуВа његова, која Је иначе готово пуста била, била је данас пуна редуша. Сва је куБа оживела. Весели смеј, жагор, диван ори се на све сгране. Па а вајати у које је иначе ретко када нога крочила, беху сада отворени и препуни јестива, хаљина дарова и разних ствари које су тесно скопчане са таким прегодама. Ј једном се вајату меси леб, у другом опет черупа заклата живад,у трећем гужвара, пита с ораси, и „покераји," у четвртом стоји велика десетачка препуна новога вина, које тек што је стало било. У кухињи ти је читава гунгула. Ту ти се жаре обе вуруне, на огњишту весело праска ватра, а хитре редуше тако су се у_ журбале, кано пчеле у кошниц и - Свака имаде свој одререни посао, и свава ти то весело врши све што јој у делокруг спада. А уз све то, као што рекох, непрестано се дивани, шали и смеје. В.ир Мишка са особитим задовољством, и као каки „пан" шета се са једног места на друго па само надгледа, да ли су запове^сти точно испуњене. Ако јо где какова бака предузела посао, он ју онда хвали и кује у звезде њезину вештину, ако је пак кака млада дева или невеста, он ти се ома уплете у посао; што често цела ствар наопачке испадне то ништа не смета, ипак је она крива, но ипак има времена дотера ће се кад ступи у зрелије године. Ако се сусретне са каким својим „пајташем," одмах поведе диван о своме зету, јер он је већ сматрао исту ствар за готову, Милан је већ био муж његове ћери. Да може што прекинути целу ствар, није њему ни на крај памети пало, »Ех све све ал мој ти зет ваља. То ће ти тек да буде вајн учитељ, то више не роди,« А дотични је морао такоЈер удесити химну у славу Миланову, заједно са ћир Мишком, а шта је друго и знао. Та само кад погледи на толике припреме које се чине ома му дође воља да малчице лаже. Ту ти се одмах почне претресати цео његов познати живот још од детињства. — Ал говорио сам ја толико пути мајстор Роши. све, све, ал твој ми се Милан баш особито допада; шта велиш, па моја Марта — хе хе! Еадзнам, онда сам још био у љубави, са овом хулом иза куће, те ми је Роша увек рекао; »Е мај, то би све лепобило, ади је Станко ту." Па гле и опетами, бадава што хоме пише у вечитом кадендару, оно ће му бити па мир бог!

— Имаш право, ћар Мишка, — одговори ће тек дотични, и ја сам више пути рекао мајстор Роши,: ма јес' чуо твој би Милан већ био што но веле, за женидбу. Хоћул му скоро поиграти у сватовн, а шта ведиш? П'онда она ћир Машкина Марта, то ти је тек девојка, госино му тане, ма нема јој |валинкв, И гле ти модим, ко што сам реко тако се и збило. — Хе, хе су^ено им је да заједно век нроведу Иамтим ти ја кад је моја покојна — бог да јој душу прости. Ал баш хеј, да је сада жива, па да је види, хеј... — Плакала би сирота, е ал шта ћемо, кад је тако су^ено, — да — кад је моја покојна Марту родила ал до^е ти мај она Гомбошева Пела а знате шта је ново?" повиче нам још с врата. „Шта?" утајао је ми,„ Мајстор Роша добио сина!" одговори нам она, „А кад то? и Запитам је ја'. „Баш овај час," одговори ми она, „А кад то?" Занитам је ја. „Баш овај час, одгсвори ми она. Е ваиме оца, то јебаш судбина," рекнем ти хедекама ја папрекрсгиммојемало тиче, »ако то двоје узживе, то ће бити пар људи." и гле, ко' што реко. — Судбина, брате судбина. Памтим ја обоје још од мала маличка. И онда су се они радо дружили. Заам ти ја, ти погледиш кроз прозор, а море Като, кака су ону два детета што адушором? Запитамти ја моју жену. „Иди бога тичовече", одговори миона, зар непознајеш, та то је Рошнн Мидан и ћир Мишкина Марта!" А ево главе, ако их је икада заједно видно. Алшта то чини, рећи две три у ветар, ко те пита за то, а поред тога знаш да те очекује мастан ручак, та преварио би се човек, па да рече и коју вкше. Та, да . . . Све ти је то било весело, расположено, само је Марта била нешто невесела. Али то није никоме упадало у очи. Та таке су ти све удаваче," рекла би која бака, кад би јој која прија показала на Марту, „така сам ти и ја била!" — Ал нико није ни сањао каке се мисди врзоше' ао оној лепој невеседој гдави. Хеј, да је ко знао све би можда друкчије било, ад овако — хе, шга ћемо, кад јој је тако „сурено". — Ал молим те пријо, зачу се један гдас, иза Мартини лера, а шта то би здравом читавом момку? — Не знам ти друго казати целцату истину. Нагазио! — Нагазио? Сирома, онда му нема лека. — А ко то? Зачу се трећи глас. — Та зар не знаш, ћулумов Станко! — Да, сирома. — Та кажу све иде шором, па дивани сам сасобом а нико га неразуме. — Полудио је, бога ми, полудио је, — Да, сирома, — зачу се опет глас ове милосрдне прије, која не беше никоЈадруга до познатанаша од скора снаш Врцајла.