Глас народа

ШС НАРОДА. ЖСТ ЗА НАРОДНЕ СТВШ, ПРИБРЕДУ, ПОШ I ЗАБШ. -

„Гаас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му ј? на годину 3 *ор„ на осам месеци 2 вор., на четир месеца 1 «ор. аустр. вредн. — Дописи се пшљу уредништву а претплата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за асиг сваки пут.

БРОЈ 51. У НОВОНЕ САДУ. У НЕДЕЉУ 23. ДЕЦЕМБРА ШЗ. ГОДИНА III.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ НА „Г 1 А С Н А Р 0 Д А"

Ево век се навршује трећа година ид како је „Глас народа" угледао света. Читаоци н>егови довољно знају, зашто се овај лист почео писати. Онизнају,да се он затопише, да и они Срби, који нису толико вични књизи и читању има)у један лист, у ком ће се писати тако, да сваки оно, о чему се пише, разумети може. ГГа да би што више њих имали прилике , да чи г гају —аа.6^-■ г-. ^ашЈвг-^давЖЉаЈу, метнута је листу овом тако малена цена, да већ не можемања бити. Но ма да се лист овај тако нише, да га сваки разумети може, ма да му је цена тако малена, да га свака кука набавити може, ипак он до сад није етекао толико читалаца, колико би желити било. Па ко је томе крив? Јесу ли криви наши учениљуди? Та како ће они бити криви, кад они ево већ три године дана снагу своју троше пишући овај лист, а зато ни какве наплате немају. Па да ко је кривац? Еривац је сваки онај, који може овај лист платити, а неке да п^ати, који га може у кући имати, а не ће да га има! Код нас се на жалост, за свашта другоима новаца, само се нема за — књиге и листове. Настале су рђаве године. Јесте, истина је. Па шта треба да радимо у тим рђавим годинама? Не треба ли да се домишљамо, како да се осигурамо противу рђавих година, како да их, ако опет настану, дочекамо и лакше проведемо? А како ћемо то учинити, ко ће нас томе научити? Научиће нас — ваљане књиге и ваљани лиетови. Ваљан лист нам је најбољи пријатељ. Када нас сви оставе, он нам сам у куку долази, па се с нама, ако смо у радости, ра-

дује, а ако смо у тузи, тугује; ако смо на кривом путу, он нас изводи на прави, он нас учи и саветује, он нам је наставник и добротвор. Какав је снај човек, који свога учитеља, свога саветника и добротвора у кућу не прима ? .. . . Годином 1874. почиње четврта Јсодина „Гла,саДоеадањи уредник Стеван В. ГЗопови!; уређиваће лист ов ај само до краја ове 1873. године. А почетком 1874. прима уређивање његово опет пређашњи уредник му Владан Арсенијеви^ , проФесор на реалци. Осим њега подухватили су се да на овом листу непрестано раде: доктор ђорђе НатошеВи1г , известилац школски, и ови гимназијски проФесори: Светозар Савкови!«, Бранко НиколиЂ, Милан ЈовановиЂ и Стеван Недељковиђ. Као досад тако ће и од сад и други књижевници српски у овом листу писати. Стоји дакле једино још до нашег читалачког света, да лист овај и даље опстане, да се све више рашири. Особито су дужни трговци, занатлије и сељаци наши око листа овог заузети се, јер њима је он понајвише намењен, о њиховим стварима ће он и од сад понајвише писати. Цена је листу: На целу годину: ... 3 Фор. а. вр. На осам месеци: - ... 2 „ „„ На четири месеца: . 1 „ „ „ Уздамо се у све оне, којима је стало до народног напретка да ке се и ове године за овај лист заузети, те му што више претплатника скупити. Нарочито се уздамо у родољубиве акцијонаре задружне штампарије, да ће