Глас народа

412

они као до сад тако и одсад примајући лист овај у место дивиденде, опстанак његов осигурати. Њихова је племенита намера, када су оснивали штампарију, била, да напредак и просвету народну подижу; они би дакле сами ту своју првашњу намеру напустили, када би напустили овај лист, који је намењен истој цели, за којом и они тежише. Ео скупи де-

сет дретплатника, добијаједан број листа забадава или може десети део скупљених новаца себи задржати. На вересију неЋемо листа никоме давати. Новци нека се шаљу на Арсу ПајевиЂа, руковођу задружне штампарије у Н. Оаду. ИЗДАВАОДИ »ГЛАСА НАРОДА."

ХР1СТ0С СВ РОДИ! Још кратко време — веВ онда, када нашим читаоцима овај број стигне — паЕе се по целомеправославном свету орити песма, којом се слави рорење узвишеног учитеља човечанства — рођење Исусово. Још који дан, па ће да настане и ме|>у нама, међу Србима, опште весеље; роЈаци и својте састаЕе се при заједничкој трпези, другови и пријатељи поздрављаБе се радосно; у очи те славе гореће бадњак; заиБи ће вредна српска мати по своме дому, а српчад за њом пијучуБи, разносиће расуте сламке и у најмањи кутић одаје, пуни радости и уживања! Сутра дан ће да запоји васцели дом веселим грлом „Рождество твоје!" — па ће загрљена браћа, или братац и сеја по давноме српском обичају да посрчу вино из расеченог колача и искреним се жељама да изљубе! Сваки, у коме срце куца за својима, гледа да се тога празника на дому нађе; и путник, који у даљини, у ТЈ^ем свету рад добра своје својте мора неко време да пробави — и онсесанаЈвећомжудњом враћа у свој завичај, у крило својој породици, да радост и уживање буде заједничко, кад се и терети заједнички сносе! Па и онаЈ бедник, кој'и је хтео потиштеноме нарвду своме да помогне, да му разгали таму, те да му слобода засијне, — и тај беднн изгнаник, окружен хладном туЈјинштином, завукао се у јадну одају своју, те с горком успоменом на некадања благовања у свом завичају, а са пуном надом у ленши будући век својега народа, пушта маха срдашцу свштепоји: „Рождество твоје скоро да славиш, потиштени ®народе мој!" Па кад је то заиста тако, кад је васцела породица — цео народ скупљен, онда зацело да нема лепше придике од ове, и сада се најискреније, најдуже можемо поразговорити о — себи самвма, о нашим стварима, јер ако који народ има о чему да премишља, ако ико имаде ва шта да се побрине, то зацело имамо ми понајпре и понајвише! Обично се каже, да онај народ живи као народ, који се придржава својих старих обичаЈа и адетаод старина, а неприма оно што од туђина види. Акои има истине у томе, да сваки народ ваља да па8и на своје, да то своје одржава, опет се може рећи, да међу тим обичајима, међу старим навикама има и такових, које не само да нису на част и на дику јед-

номе народу, него га шта више нагрђују, а по неке од тих навика баш га понижавају. Заиста је красан обичај код нас да се првога божићна дана никоме не одлази, јер то диже светковину; али је гнусна навика претернвати тај дан у части толико, да се заОоравина љуцско достојанство. Човек а тако и народ тек ће онда бити поштован, ако сам себе поштује, ако сам себе не излаже подсмеју, ако пави на врлнну ичедност (морал). Наше божићње светковање може по некмм навадама да баци сен на чедност, на појмове народа нашег о љуцком достојанству. Да не спомињемо прекомерно чашћење, оптерећавање желудца неарекидним јелом, које обнчно имаде непријатних посљедица, навешћемо само једну изреку коју чуЈемо у нашем народу. »Ако сам се и опила, Божић мије дошао" — вели се, ако не свуд аонобар местимице у народу нашем. Ми ово спомињемо у интересу достојанства наших Српкиња редом; јер ако нам је стало до добра гласа Срба још нам је сто пута више стало до ваљана гласа наших женскиња; ијзато, иа да мисЈ1имоПЈа' 'Гига жити поЋа бпти по^ пелом народу, велимо, да ваља да престане така навигај^ШГ" које мора да црвени ведро чело наших женскиња а и нас самих. Свештеници, учитељи, обратите вашу пажњу на таке пороке, будући нараштај благосиљаће вас за то! Вн ће те вашим успешним делањем повратити чистоту српске чедности! Код нас има много примера, да најближи ро$аци, браћа рођена, живе у непрестаној заЈјевици, са љутом мржњом у срцу. То не само да нијелепо, негојепорок, који руши и затнре народ до корена. Народједан као прави народ, може само онда истински постајати и напредовати, ако су му ваљани чланови породице, јер много* породица чине народ. А кад су не само породице српске у завадн, када спречавају напредовање ме$усобно, него кад још и сваки поједини у породици није свестан, него се руши домаћа, породична слога и љубав, онда со не може захтевати да народ, као скуп породица, напредује, да буде свестан. С тога, када славимо роЈјење онога, којијебио оличена љубав, славимо га достојно; забацимо тај дан све омразе, сваку мржњу, окаЈмо се заревица, него се номиримо, буднмо пуни љубави наспрам свају, заверимо се да ћемо од сада ваздан неговати само слогу братинску, да ћемо једно друго помагати. лгтедети, једном речи да ћемо се оканути досадањих порока и бити људи!