Глас народа

БРОЈ 1. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

— Идемо на двор краљев да избрбљамо краљеву ћерку! Зар ти не знага што је веЕ у целој земљи познато? II онда му исприповедише, шта је свеу ствари. — Сто му врага! Па ево и мене с вама! повиче Вудалина 1'але, а браћа му се насмејаше и Одјурише на својим кољима. — Татице! рече за тим Будалина Тале — дед' и мени једног кон>а. Врашку сам пасију добио. да се женим! Ако ме узме, узеИе ме, ако ме не узме, узећу ја њу — тек ћу је свакако добити! — Окан' се ћорава посла! рече отац. — Еоња ти не дам. Не знаш ни говорити, не знага се ни довијатиречима; твоја браћа, ох то су са свим друкчији момци! — Добро, рече Будалина Тале, кад ми не дате коња ја ћу узети јарца, он је и онако само мој, а моћи ће ме и понети! Еа-ко рече, тако и учини. Узјаха јарца, притигате му пете у слабине, те као помаман одјури на друм. Хеј, хоп, дивота га је било нопедати! — Ево и мене с вама! повика Будалина Талеи леваше, колико га је.грло доносило. Али браћа су му мирно јахала напред;ниједан нд њих не Јзбори ни речце, сваки премигаља, како ће да удеси своје речи, јер гато опи реку, мора бити гато особито. — Хеј! повика опет Вудалина Тале: — ево и мене с вама! Гле'те, гата сам нашао на путу! II он им показа мртву врану, што ју је нашао на путу. — Вудало! рекоше му браћа, а ког ћетиврага та вранетна? — Вранетина? ... Поклонићу је краљевој ћерци. — Добро, ради како зиага! рекоше обојица, насмејагае се и одјездише даље. — Хе1... хоп! Ево и мене! Гле'те, гата сам сад нашао, то не можеш сваки дан наћи на друму! Н браћа се вратише натраг, да виде, шта је то сад онет могао наћи. — Будало! рекоше му браћа, та то је нека дерна цокула, којој су горњи део одгризли. Хоћеш ли и то поклонити краљевој ћерци? — Па за гато не? одговори Будалина Тале, а браћа му се насмеЈагае и одјездише даље. Већ су прилично измакли пред њим. —Хеј ... хоп! Ево и мене! новиче Будалина Тале. — Хохо, та то иде све боље за бољим! Та то је да полудиш! — Шта си сад опет нашао! запитагае га браћа. — Ох, одговори Будалина Тале, та то се не да ни рећи! Еако ли ће се обрадовати краљева ћерка!

— Пи, рекогае му брића, та то је само блато, па још љигаво блато. — А да! одгов^ри Будалина Тале, ито однајбоље сорте. Гле'те, ие да се ни држати у руци, одмах се измигољи. За тим на11уни џеп с отим љигом. Браћа му сад одјурише напред, те за то и стигогае пред градску капијупунсахатраније, него Будалина Тале. На капији су свипросиоци доОи.ш бројеве, одмах чим су се појавили, ондасу ихсвепоређали у редове, у сваки ред по гаесторицу, али тако су их сабили једно уз друго, да нису могли мрднути рукама. А то је било сасвимпаметно, јер иначе би се покикали просиоци, само за то, гато су неки стајали напред, а неки остраг. Грдна светина се искупила око краљевог двора, иеки су се нопели и на прозоре. да виде, како ће краљева ћерка примати своје нросиоце. Чимје који нросилац ступио у сјајну дворану, одмах му језастала реч у грлу, па ни беле да уме рећи. — Не вреди нигата! рекла би на то краљева ћерка, на иоље с њим! На послетку дође ред на онога брата. који је цео речник знао на изуст, али сада од речникани речи није знао, док је у реду са осталима стајао, све је заборавио. Натос му је под ногама крчао, а таваница беше из самих огледала, у њима је сам себе видео, како члови на глави, крај сваког прозора стајаху три писара и један натписар, исваки је од њих бележио све, о чему се зборило, па су одмах носили у новине и штампали. Страховитоје било, а уз то су још тако наложили пећ, дасесва усијала била. — Овде је ужасна врућина, овде! речеиросилац. — А да! Мој отац иече данас петлиће! одговори краљева ћерка. — Пе ... и ни речи више. Није сенинадао, да ће она на тај начин говорити с њиме. Не умеде нигата рећи, и ако је хтео нешто досетљиво да одговори. — Пе ... — Не вреди ништа! рече краљева ћерка. На поље с њим! И он мораде изићи на поље. Сада ступи други брат у нутра. — Овде је ужасна врућина! рече ои. ». — А да! Данас печемо иетлиће! одтоворикраљева ћерка. — Шта пе... гата? рече он, а нисари забележигае: шта пе... шта ? — Не вреди ништа! рече На поље с њим! На то до!;е и Будалина лајајжу дојездио, тако уђе и у дворгШу. > ,]