Глас народа

БРО.Т 4.

„Г Л А С Н А !' 0 Д А.'

ГОДИНА И.

Тако луде и празнеречи могу двојако да шкоде. Породиља је тешка болесница, а особито онака. која мртво дете роди. Свака тешка боља иште највећи мир и тигаину болесника, хоће, да се болесиик не напреже ни главом ни телом. Напуни дакле главу породиљину којекаким мислима (н. пр. д а ј е м рт в о д е т е к а з н а б о ж ј а, д а ј е о н а б о г у с агрешила. што је на овај или онај млади петак шила,што није била на слави уманастиру Н.) узбуни је душевно, помути јој ко мозгу, па ће се узнемирити и болест Ђе свакако на горе поћи. Тако је угинуло или без нужде дуже боловало доста породиља. Још је опасније за дете. Сва деца што се мртва роде нису мртва. Често се деси, да нема спољашњих знакова живота (кретање, кијање. дисање, дрека и т. д.) да неискусно око види пред собом мртво дете, па да опет није тако. То је обично, где се порођај отрговлачи, где јетежак,па и онде, где породиља није кадрасама сеиородити. Така деца роде се више пута мртва, а више пута опет нису посве мртва, него се само тако чини. Тело им је модро, удови млитави као и у другога мртваца, очи заклопљене, дисање сене онажа, билане бију, па и срце мирно стоји. Ко дакле дапомисли да у такоме телу има још живота? Па и опет ваља на то помишљати. па према томе и око детета лебдити. Ако је у њему и најмања искра живота па ако си око њега паштио се као што ваља. то Ее се искра разбуктити и дете ће к себи доћи. А ли ако си га одмах с почетка са празновере бо'јажљиво обилазио и пренебрегнуо. дете ће још мало тако полумртво лежатп а за мало па ће и издахнути. Добро је да знамо још вигае што о томе. За обичан порођај знате доста сами. а ибабице су прилично веште. Хоћу само да негато речем о оним приликама где се дете ма са којегаузрока мртво роди. Така су деца као што већ рекох, у телу модра, удови им изнајпре млитави, била и срце им небије, грудисе ненадимљу, очи су затворене са свим или тек у пола, уста отворена а често пуна слуза, око врата им је каткад пупак, што их још с матером спаја, стегнут и то тако јако, да се чисто упио у пуначак врат. Така се деца обично загуше за време порођаја, па ако их напустимо тако и угину. Евошта се може у тим приликама чинити. Чим се тако дете роди ваља му прстом извадити слуз из уста да му и даље не смета дисању. Ако је пупак стегао врат, ваља га одмах отпустити или

нресећи, да дете почне дисати. Не дише ли ни онда ваља га трти топлим крпама, духати му свога даха у уста, да сеплућанапуневаздухом и да почну радити. нритискивати му груди и трбух, и мотрити, далиикакому срце бије. Много пута деси се да се срце и не осећа под наслоњеном руком, а не може ни да се опазикако бије. јерјетако слабо, да и не потресе груди. Гдекоји пут престаје бити са свим па опет почне, али веома слабо, да сеи то не осети. Ј таким нриликама најлакгае се преварити, те помислити, да је дете већ издахнуло. Да се не преваримо, нужно је дакле, да се око детета подуже забавимо, и ако нам се чини да је мртво. Та и после имамо каде нарицати. китити ибулазнитикако је иородиља нагазила, како је уречена, п р о с т р е љ е н а, к а ж њ е н а и т. д. У таким случајевима ваљч се свега махнути и кргатења и знамења, па нрионути око детета да живо остане. Ако срце не осетиш, ноложи дете на видно место, па му подуже гледај иснод леве сисе, али тако да ти је око у истој висини као и груди детиње; одозгоре не можеш тако лако опазити. Ако бије са свим слабо, или престаје бтти, или никако ие бије сипај му из висине у танким млазовима студене воде испод леве сисе, пошкропи га ио лицу, тари му живо ртењачу, са стране по врату и слепим очима, лупај му појаче дланом по ле1)и, а уз то ту ј еднако с в р е м е н а н а в р е м е души у уста и притискуј прса и трбух. Ако дете к себи дође уви га у топле повоје, па онда тек мисли на знамењеи крштење, а ако је све то учињено па се дете ииак не поврати. онда иослушај што ће ти лекар рећи, којега си о д м а х м о р а о з в а тм и који је међу тим к теби стигао. То сам споменуо с тога, што се код нас противтогавеомачестогреши.И самаматигади се, ако је родила мртво дете, па чак н годинама не ће то ни да, спомене. Тури људи, па баши суродица клоне се у тим приликама, те напусте дете бабици или ма какој баби, а она га окупа, обуче и мете накићена на сто као и друга мртваца. За по сахата све је већ у реду, све је већ учињено, ал' само не оно, што је ваљало чинити. Бајка се народ, што је некрштено сахрањено, укућанимашу главом, што је без свеће умр.то, а нико и не иомисли, да је незнањем или иразновером угинуо један живот. Није ли већи грех и штета напустити живот човечји, него напустити знамење, крштење, празну брбљавубеспослицу око породиље и детета? Ео се о том сумња, не верујемда здраво мисли. М. Ј. Батут.