Глас народа

ЈВРОЈ 4. „Г Л А С Н 0 А С (Наст Није прошла ни недеља дана, а чика Михајло донесе Жикановој куПи поруку од Сталаћевих: не ! дају му Маре. Сиромах Живан не беше код куће, кад чика Михајло ту кест донесе. па брижнамајка I не знађаше. како ће да каже сину норуку. а да га јако не ожалости. Али тај дан дође Живанов нобратим , Јован из солдачије. па рад се с њим састати и да коју чује. како је у војци, еда ли ће му скоро отпуст доћи, те оде одмах послеподне Јовановој кући. од куда се врло додкан куђи својој вратио. I Мати му је дубоко већ спавала. Еод Јована се иI скупило нуно момака, сви се радоваху. што им дој бар друг кући дође. а већ су га се>били јако зажеј лили. Весели отац иојио је момчад и у пријаI тељском разговору већ их је и мрак ухватио, и кад ј загрејана момчадија већ намерна, беше да кући својој иде, ето ти домаћице пред н>их, где их :;аI држава да буду тог вечера Јованови гости. Момци се затезаху с ночетка, ал' кад пред њих изађеЈоI ванова сеја Милица и каза им. да је вечерас на њојзи ред, да код ње прело буде: ниједан момак није кући отишао. Та и ко би са прела бегао,кад ј ту налази свега што му срце иште. Господа по варошима имају зими своје балове, беседе, позориште, пикнике, венчиће. вечерње и многе друге забаве, е а сељану је нрело све и сва на дугим зииским вечерима. Искупе се скоро све девојке из села, па донесу и своје послове, која плетиво, која преслицу, па у шали и весељу раде до неко доба ноћи. У које је брат, ретко да не дође и момака, па замећу шалу, ал' права забава почиње тек после вечере. Вечера се обично касно донесе на сто, кад су се довољно нарадиле већ. На прелима, где жене преду, донесе свака по нешто од куће: која брашна, која масти, и друга смока, на им тако домаћица, у чијој је кући прело, скува добру вечеру. Код девојака већ није тако, оне се састану кодједне своје друге, па раде и шалу збијају. Обична прође и без части и без момака, јер већ не би во, дило добру кућњем, кад би мама вукла из куће на једну страну на прело, а ћерка на другу. После вечере је тек весеље настало, јер се после вечере преслица не узима више у руке. Ту се шали, ту се разговара, играју се јастучића, задиркују се, коло се игра. Вечерас на Миличином прелу необично | је весело било јер је Јован дошао кући, а и на | прелу је Мара Сталаћева, која до сад ретко похађаше прела и села. Митар Сталаћев се пазио са !! Јовановим оцем, па није могао верној Мариној другарици Милици одрећи, него је морао Марунустити на прело. Већ се коло ухватило, коло игра уз гај-

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV. Е Л А. >ак.) даша. Све се живо ухватило у лепи венац слоге. Јованов отац од радости пост'о коловођа. Сви играју, само Живан и Мара не. Њихдвоје еедо на банак. па се тихо разговарају. Ту је од Маре чуо ! Живан, да му је не дају, ал' још нешто беше чуо ! Живан од Маре: живим му се богом заклела, даниког другог не воли до Живана. живим му се богом 1 заклела, да ни за кога другбг иоћи нећедозаЖивана, Кол'ко се Живан спустио, кад чт оно. од чега је давно већ зебао, у толикоје у души скочиокад чу последње Марине ј>ечи. — Маро, ти мораш бити мо.ја, рече, ја те волим, ноштено те волим, српски те волим, та ни ј бога не ће бити нанебу, ако ми те узму. И ја ти твр- || ду веру дајем, да никада друге загрлити нећу до тебе ! драга моја Маро. И заиста загрли је и пољуби је и два и три пута, па можда би и још који пут, данекоиз кола 1 не повика Живана у коло, И с места се ухватише и Мара и Живан, баш међу Милицом и Јованом, и поведоше коло у наоколо. Дуго се играло и веселило те ноћи. Живан беше весео, да не може веселији бити, Мара расположена, домаћин се раш- ј| ћеретао, сва кућа бруји. И зора је свитати почела и гости се кући разиђоше. јј Недеља беше. Живанова се мајка с јутрења вра- [ј тила, а Живан још спава и јутро је већ далеко одјутрило, кад се пробудио. Стајаће руво мете на се јј и каже својој мајци, да иде Сталаћу. Мати га одговараше, да не чини тога, у с муком му испоручи , поруку. — Знам ја за то, мајко рече Живан, па баш за то идем сам главом марином оцу,. да још једа- I ред покушам. — Бог ти био у помоћи, сине! и Живан отиде. Већ је и достојно прошло у цркви, када се Живан вратио. Све заман! он је сиромах, он не може ни налик онако руво купити девојци, какво Милош купује, а Сталаћева кућа заслужује. Сватови Живанови не ће ни полак онако богати бити, какве ће Милош довести, а Сталаћ је газда па неће да има зазора са ћериних сватова, Живан је пуки сиромах рекао му Сталаћ, кол'ко он шухи (стона) земље има, толико Радић има јутара. Живан је црвенио на таке речи газде СталаБа. Осећао се јако увређеним, зар то, што је он поштен, вредан и честит, да, па и узорит, зар то ништа не вреди? До срца га је болело, што габогати Сталаћ тако увредио, ал' није се срдио на њ. Знао је, да тако сви богаташи мисл •. Јз пут срете Ј се с Јованом и зовне га, да му после подне дође. ј

ЗО