Глас народа

БРОЈ 4.

„Г Л А € Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА VI.

Матери се својој јадао, како му Сталаћ замера што је сиромах; за то му Маре неда. — Та је ли истина, сине? то је дакле узрок.е гле ти њега, а од пре, док је био сиромахзаједно је с твојим оцем живо одобравао оне речи, штоје народу често покојни попа говорио, давно је било ти га и непамтиш, говорио је да се чува народ од раскоша приликом даћа, свечара а особито сватова, ламетно нам је разлагао, бог да му душу прости, куд Ће нас одвести, да, упропастиће нас то лудо и несмислено трошење. расипање и јасно као дан нам је доказао, шта бива са сиромашним, одвећ сиромашним народом. свако га гази и нико не поштива, покојни попа говорио је то у цркви, говорио по кућама гдегод би му се само прилика дала. Твој му је отац увек за право давао, па и Митар Сталаћ је то чинио.Шта му је сад, тедругачије мисли ваљда . . . — Он ми је. мајко, неда, а Иара ме воли: воли ме баш толико колико ја њу волим. Она ми се заверила, да ће само моја бити, а ја се ево заверавам. да она мора. моја бити. Пала му одлучна мисао на памет, он се зарадова. После подне доће му Јован са два три другара којима, Живан саоншти, шта наумио чинити. Мара га воли ал му је недаду. Она мора његова битл ма и на силу.Живан је мислионаотмину. Одмах пристанепоиеки његов пријатељ, међу којима и Јован беше, да украду Маруиз домаочиног; неко ће се време љутити Сталаћ — па ћесе и измирити али се нашао т дружини и један, који никако није пристао и одвраћао је своје другове (СврШ!

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши к ра ј е в и. На Црнојевића Ријеци у Црној гори постоји . као што ће наши чнтаоци знати. малена Фабрикз. у којој се преливају стари топови и путке у нове, а у којој раде раденици, који су пре тога били у сличним радионицала у Руснји. Уз ту Фабрику постоји и војничка школа у ко.јој од год. 1870- обучавају Црногорце два руска подоФицира како да владају оружјем. Кнез Никица дозволио је год. 1872. да и млади Арбанаси долазе у ту школу. Пре некога времена отпутовао је председник савета на Цетињу. Божидар ПетровиЕ, кнежев рођак, нреко Београда у Петрогдад (престоница руска) да, као што из Петрограда јављају, изради код руске владе, да повиси припомоћ на издржавање Фабрике на ЦрнојевиБа Ријеци, да пошље официре из своје војске, који Ве обучавати Дрногорце у вишој војничкој вештини, и да се Русија заузме око тога. да Црна Гора једном веБ добије луку морску. која би јој у сваку

да отмице не чине. То беше верни ђак сеоског учитеља. П ако је по одавна школу оставио био, књигом се и перомипакпо чешће бавио и врдо се радо налазио у друштву, где је и учитељ, и пажљиво је слушао речи, које би учитељ говорио:за учитеља је све село знало, да је велики пријатељ селу. да је велики пријатељсвоме народу, иа гаје и пазило и поштовало. Он је учио народ добру, а што год би зло у народу нашао. таманио би немилицр. На зле навикеународувикао једозла бога и народ га је волео. на га је и слушао. Тако се ватрено борио и против „отмице." Од неко доба ушло је као у моду код народа, да се тек чује с јутра ускочила Мила Н. прибегла Маца М. Увидио је честити народни учитељ да то само злу народ води, па је окомице ударао на ту злу наваду. Еазивао је народу. да је то штетно по момка и девојку по кућу. из које су, по село; штетно по народ. Лепо им је разлагао коликог значаја имаде брачна свеза по живот оних. који се узимају; живим бојама нацртао би им срамоту, која се девојчиној кући тиме нанаша. Подсећивао би их на пошт ве српеко. на име, на понос српски. Доказао би им живим примерима, што су се у селу виђали да се то двојеомрзну, да не куће куће, немају подмлатка и навек су под неком срамотомта срамота нада на све село пада на народ. Те је све речи изговорио тај друг Живанов Јовану и осталим, он их је све занамтио баш како ваља и колебала се дружиница мала, док на послетку и опет није срОчила, да ће Мару да отме. Уговореи тани час, кадће то учинити и разиђу се. 1е се.)

руку, а особито ради трговине од врло велике користи била - — Да Црна гора још нема луке, пристаништа ма да се са границе Црногорац тако рећи каменом до сињег, јадранског мора добацити може. томе је крпва лехришћанска политика јевропских велесила, Инглеске Француске и Аустроугареке. Кад је оно летос кнез Мидан био у Бечу. изјавио јежељу. да би хтео да има свога агента (посредника) код министра спољних послова "V Бечу. Како је то у Бечу примљено, а и скупштина у Крагујевцу одредила трошак на ту цел. то Ее скорим српска влада именовати агентг, који Ее јој код министра спољног у Бечу бити на руци. Јавност, лист што излазиуКрагујевцу, јавља дасуЈован СтојковиЕ уредник тогалиста и Светозар МарковиЕ, сурадник на истом листу стављени под суд. и то тако, да се првибрани из слободе, а други из затвора у који је и до суда стављен. — Добро почиње нова београдскавлада! Ванредна скупштина у Србији позвала је пред—а—сена одговор бившег војеног министра Белимарковића . који је