Глас народа

БРОЈ 11. У НОВОЖЕ САДУ, 17. МАРТА 1874. ■ ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље Т| ТГ I ТТ Д П П| ТГ I ^ ена Је ЛИСТ У : читавом табаку. I II Ц I ј ј 18 |1 || || ј\ на Г °Д ИИ У 3 *о Доииси шиљу се уред- I II Ц I П П Г I I II П На 0СаМ мес, ' ни • • 2 птву, а претплата и I |/Ј 11 11 II П I II /[ Г| на четир месеца . 1 „ ■асиА.Пајеви-ћууН.Сад. | | в за Србију годишње 4 „ ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ 11ЛАВА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖНГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТВО НИЖЕ ЗА ОНК ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ ИЛИ У П1ТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

НАШ општински живот. I.

Неко је рекао: „Хоћеш лидадознаш, штавреди општинство кога места, а ти му погледај на цркву, школу и гробље." И ако ово не стоји од речи до речи, ипак је добро речено; јер општинске зграде и општинска добра заиста су огледало вредности и ваљаности самога општинства. Ако су школа. црква и сеоска кућа, па и друге општинскеијавне зграде добро саграђене и у добром стању, ако је гробље ограђено и уређено, ако су мостови непокварени, бунари у реду, пгума неопустошена. путови добри, у опште: ако је општинско добро у реду: онда је то јасан знак развијености и рЗДиности општинства, као што је противно од свега тога доказ његове неразвијености и нерадиности. Да како: све ово стоји само онда. кад општинство управља само собом-, а не кад све што се у општини догађа, бива по налогу „с више"; јер тада нити иде општину заслуга, акоје у њојсвеуреду, нити прикор, кад није онако, како би требалодаје. Но није доста, да је у општини у реду само оно, што се даје оком видети; јер често бива, да је, што нореч, „с пољагладац, аизнутра јарац," често бива, да се и у општини. као и у држави спољашњимредом хоће да прикрије унутарњи неред; неговаљада је у реду иунутарњи рад, унутарњи живот општине, а то ће реЕи: општинска управа ваља да је на своме месту. Само где је ово обоје, т. ј. где је у општини општински животздрави с поља и из нутра: тамо се осећају иуживају благодети општинског живота. Људи, које је срећа подарила, да могу путовати по свету, немогуда се нанриповедају окрасоти и о уређености општина, што су их видели по напреднијим јевропским крајевима, на прилику по Немачкој, по Белжији и т. д. Не знаш, шта јелепше, шта уредније. шта чистије: да ли улице, да ли куће јавне и приватне, да ли путови, да ли шуме и т. д. Сав општински живот, па и у маленим општиницама, тече као оно навијен сат. Ал' не треба тако далеко тумарати, не треба тражити

туђинских квајева, ето нам Чешке, те земље наше рођене словенске браће. У њиховим тако званим паорским варошима — атосу варошице, у којимаје мало „капутлија" — лепше је,уредније је, него у нашим великим варошима; њиховасела надмашају наше варошице; а све ти се мили, кад у маленом сеоцу видиш, где свеж живот вири из свакејавне општинске, а тако и приватне зградице, из општинског и приватног добра. А како је по нашим општинама? како стоји с нашим општинским животом? Пријатељ народа могао би се сит наплакати, кад би упао у гдекоје наше, особито сеоске општине. Не знаш, шта је горе у њима: ил' онај кућерак на сред села, често у полу покривен, чађав, јадан, саполупаним ил' хартијом облеиљеним назови-прозорима, што се у њему састају од времена на време очеви општине,да зборишу о „стварима општинским," да ли недограђена мајушна, суморна школа, без скамија, без пећи, без свегашто би требало да је уњој,а сасвиме, што би ваљало, да је од ње далеко, да л' неограђено, запуштено, изгажено.коровом сврх човека обрасло гробље, с гробовима, што су их свиње на њушци разнеле, с крстовима, што су их говедаискрхала, да липокварени, трули мостови (ако их и таких има) ил' зароњени, ил' без ђерма, без „шипке," без „кабла" бунари, ил' опуштене и потрте шуме, ил' непоравњени, запуштени путови, ил' — ал' ко би набројао све та зла редом, — а и ових је већ и сувише! — Заиста, жалосна слика! И жалоснија је још, кад је допуним оним, што јој јошне достаје, да буде потпуна; јер ваља знати: да се у таким општинама нико не стара о том, да је свакоуопштини сигуран собом и имањем, да се не штети и не потире њива и поље, да се отклони све, што шкоди општем здрављу, да су сахрањени и збринути сиромапши болесници, да је заштићена сирота; азато,даје општинаредовно задужена,даје у деФициту (мањку), једном речи: дајојјеуправасвакојака.