Глас народа

/ — ВРОЈ 12. „Г I А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

света, а исиит свију народа на земљи. Ту ее надмећу јунаци у раду, јунаци у науци, јунаци у вештини. Ту изнаша сваки на свету што је вредно и необично а хоЕе да прода, ту излаже на видик сваки народ и сваки човек оно, чиме се мисли подичити. Или нрода или не прода, ил га похвале ' ил не, ал увек му остаје да беше виђен у свету, а да је доста што га знају. Ту се људи, народи, пределии земље надмећу, који Ее боље од кога, а је ли који надјачао, да како да му није заман: ! сваки га се сети, купује од њега, штује га, хвалига. А чиме се надмећу? Свачим, што је који кадар начинити. измислити, створити, уредити; а земља штоје кадра. родити, одхранити, усавршити. Прошле године беше у Бечу, а пре Беча сетио се тога Париз и Лондон. II ван тих места било је тога, ал не тако величанствено. Излагаху се на видик поједине рукотворине ил производи којих предела, ал никада све, што је целааемљаи што су сви људи кадри на видик изнети. Хајде за мном да видиш како изгледа. Ал морамо мало подаље; у нратеру је; у једној красној шумици одмах крај вароши. Ал шта рекох! Н1умица? — Јесг, ал некад била; сада поградили по њо.ј стотину красних кућа и дивних зградица, а у свакој можеш што видити ил купити. Гледај светину како врви. Један иде левоједан десно, ал главна руља миче се према истоку. Кроз грање ти већ ировирујегрдна округла зграда, а окоњедижу се разни торњеви, мунаре и заставе. Ти си је већ видео још из даље; са неколико сахата око Беча видиш њу и Стеванов тороњ. Идемо управо са светином; десно од нас широк за| сађен пут; а њима језде небројена колеса са сјајном господом и с надувеним богаташима. Њих привате на уласку слуге, а ти се радујеш што су тедоуласка догурали, и што си умео распитати куда ваља. Погле ј ограду; само вешто изрецкано дрво, па је не мож' оком догледати. Овде и онде видиш дивне каније, а кроз њих куља свет у нутра. Ал све један по један.Иматочак.пачимједан уђе затвори се улазакПа види сада. С преда рајска башта са не бројеним најлепшим цвећем, међу којим бајно жубори по гдекоји водомет. Вило их је, што су мећали воду по неколико хвати у вис. Одмах спрам главна улаза на дуж њива огромно кубе, красно зграђено, а с десна и с лева протегле се силне снојене зграде и уз дуж и по нреко. Хиљадама застава разних боја и земаља лепршају се око њих, а нада сваком златним словима означено, која је земља сместила благо своје унутра. Свет по вољи иде ил га у наслоњачама гурају слуге еад амо сад тамо. Не знаш у први мах куда да поћеш.

Ушао си одмах у среду, у то велико кубе. Засену ти очи има, чисто не мош' да верујеш да си на земљи, таких лепота така сјаја и богатства. Одмах ти падне у очи на среди грдни водомет, што на хиљаду страна воду меће, и тако дивно праска, е мислиш анђели певају. Ту има ствари да их се не можеш нагледати, ал о њима ћемо рећи други пут. Сада да прођемо што је најглавније, да се бар унознамо с местом. Под кубетом (ротундом) има ствари са свих страна, из целога света помештаних. Десно и лево иде у недоглед уз дуж опет огромна зграда а у накрст с њоме мање зграде. Ту су ноређане државе и земља са благом својим. Је си ли то све прошао, про|)и са страгатих зграда. Оиет видиш сијасет других готово исто великих, исто дивних. С дна ти је грдна зграда, где су смештене машине свега света. Све раде. Ту се тка, ту се шије, везе, прави лед, штампа и т. д. а од хуке и горостаса силних машина чисто си се занео. Мало с иреда гомилаупоређених, лепих, од изрецкана дрвета дивно склопљених кућа. Ту су смештени сви производи земаља и нредела. Ту је руда свега света, ту је храна и биље па и животиња васколике земље. Је си ли то ирошао нођи на десно. Ту је онет грдно, дивно израђено здање и у њему смештене слике и кипови свих уметника на свету. Боже мој, далеко ти ли је дотерао човек. Кад видиш тамо каку слику, чисто не знаш да није живо, да ју је човек правио. Даље десно читава варош кућа, кућерака и колеба разна кроја. Ту видиш цео свет; сваки народ како у кући живи и каки су му обичаји. Овде је турска кућаиџамија; тамо је двор персискога краља;овде је кућерак штајерскога тежака, аонамоопет чудне зграде китајскога (кинескога) народа. Свугде има људи у тим кућама, па ноказују намештај, казују навике народне и продају ствари из њихових нредела. Шарен ти је свет, чудни су ти људи и народи. Десно у дну је зграда за шуму, дрва и занате што шумом живе. Ту ти је грдних јела и храстова, а красних ствари од дрвета. Има једно буре од 2000 акова а има један храст из Посавља од 30 и неколико хвати дужине. Дубоко на десно су штале за марву. Опет тих чуда, таке разлике. Да видите оне волове, оне овце и оне пасме од свиња! Куд год прођеш видиш што необичпо, куд год загледиш, видиш што никада ниси. Па зар то не користи и теби? На често измеру тих зграда пореране су гостијонице, где се једе и пије. Башиу самим зградама можеш што окусити. И то је различно. Сад једеш

»о