Глас народа

116

БШ 15.

„Г .1 А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА УТ.

ине иде њеиу, да се не 6и отров оиај прилепио за њ. Нека се сваки клоии и од оне куће, и од оне улице и предграђа, где редња бесни, и нека затвараи своју кућу и прозореиврата-изонестрапе, особито кад одонуд ветар душе. С тога се закраКују у време редње вашари, скупштине, славе, па и саме богомоље и распуштају се школе, јер ако је редња и далеко, она се разнесе и донесе, ако само један њом заражен иовек дође на вашар, славу, скупштину, у цркву ил' у школу, и у додир са здравим људима. Исто тако ваља се клонити од паропловских и паровоских станица и њихових гостионица и исхода, особито на главним друмовима; и ко год не мора туда иТш, иека не иде за време редње, макар редња далеко где била, чим је могуВности, да се онде састане с ким, ил' очеше о кога, ко редњу и незнајуКи има ил' њезин отров на себи носи. Еоме је можно, иека за оно време изађе насалаш ил' у виноград, ил' нека оде из оног предела и оне земље, док редња не прође и неканеслуша оне, који доказују, да нема отрова, и да не помаже чувати се и уклонити се, који би ради само своју тргокину да терају, па вичу и на контумаце,

ни ветар ваздуха, ни смрада и отрова, ни потоци воде да донесу. а није ни иечистоће у њима, да би се могао од себе отров залећи. А сви они, којима не може бити, да оду ил'да се уклоне, него баш морају бити у кући с болесником, нека особито чувају уста у оним собама око болесника, да не говоре много, нити зијају ни зевају, ни иа уста нредишу, нека око болесника много не шећкају нити чеврл>е, ни нокривача му дижу ни преврћу, него нека иду с мнром. Еако се опазило, да богиња најмање хвата каламљену децу око 13. и 14. године, то су ова деца иајбоља за послуту болних од богиње, за то, који нису каламљени, нека не иду око болесника, осим даје ко известан искуством, да не ће богиња на њ. Сви нека се чувају од свију измета болесничких, не само од мокраће и блата њихова, илишто новраћају ил' пљују, него н од њихове паре изадаха и зноја и другог на кошуљама и хаљинама, јер на свему ономе има отрова. који лако пређеи и на здраве. Нека нико не седа ни на оне исходе, ни на оне лонце, на којима је седео болесник, јер на томе многи здрави заграбе отрова. Него, нека сви гледе, да се отровонај одмах убије, које буде, ако се мокраћа и блато оно помеша с много тестерине од дрвета, на баци на

да. суузалуд, и не знам од колике жтете по тр- ватру да изгоре, само је то Једини наЈизвесниЈИ

говину и промет, као да су ови иретежниЈи одживота и од здравља. Коме год је можно, нека се уклони, и нека не прима себи оне, који сепосвима буџацима и нечистоћама тепу, па и лекара,докне мора. На небројно места се осведочило, да остану од болести сачувана она места, која се затворе, као манастири, градићи, замци, особито ако су подаље и заклоњени од окужених места, па не може

начин, да сене ће онај отров развити. Што се пак тиче упрљаних кошуља и другог рубља што је за прање, нека се одмах, ал' одмах баци у кључалу воду ил' кључао љут цеТ>, да тај убије отров; а друге хаљнне, које нису за прање, нека се на згодној дасци туре у жарену пећ, да постоје мало, ако можно раширено, даонаврућина убије ОТрОВ. (СвршиНе се.)

"лллрлпм

СЕОБА СРБАЈБА 1690. ГОДИНЕ. III.

Већ првих дана Србима у ћесарској земљи црни дани свитати почеше, тај их је удес и даље непрестанце пратио, па и данас их још једнако зла коб гони. Јер уз то, што је Србин ћесару у хатар заложио све, благо, живот свој, бој бијуТш са Турчином узеше му још и сву узданицу његову. ђор^е II. Враиковић. властелом српском изабрани, Максимом иатријархом иомазани и самим ћесарем потврТјени ернски деспота много је допринео те се та велика сеоба сретно извела. Тоје био потомак ђурђа Смедеревца па не могавши сносити ропства турског становао је у овим крајевима. Он је саветом својим код двора аустријскогруководио целу сеобу и народ гледајући пред собом своју поли-

тичну поглавицу радо је пристајао. Срби су већ на ћесаревој земљи. Срби су већ у редовима ћесареве војске, Срби лију већ своју драгоцену крв ћесару са љубав, ћесар је своје постигао, ђорђеје своје свршио. Али се ђорђе ни састао нијесасвојом новодошлом браћом, народа.ком беше поглавица, ни видео није: чудни су ти дворови. У пролеће 1690. године доселиће се Срби а по доцкан у јссен 1689. снађе чудо нечувено, невирено српског деспоту, бароиа и гроФа угарскогђор^а, Дасе цару у помоћи наре, да са добродошлицом дочека своју браћу, свој народ чим на ћесарију стуни, нохитао беше деспота са големом војском. коју је ио уговору за цара сакупио био. царевој војводиБаденцу