Глас народа

БРОЈ 17. • „Г I А С

2. Од величине и облика оиога комада, који ће се орати, јер штогод је који комад мањи и неправиднији, то ее више губивремена оним честим застајавањем и повраНањем. 3. Од врсте и дубљине орања. Заорати стрњакили ђубре, орати с јесениза нролетње усеве, трећачити, оратинод семеит.д. све су то различне врсте орања, које изискује мање или више времена. Лако је увндети, да ове различне врсте орања захтевају и различних плугова, и да плуг, којије изврстан за дубоко орање, ие може бити изврстан за нлитко орање. Исто тако није тешко увидети, да плуг, који је направљен за тешка земљишта, не може изврсно радити на лаком земљишту. Да ли ће моћи овај или онај плуг орати, како горе „добро" орањеописасмо, пресуђује сесаовога двога: 1. Са каквоће оних његових делова који су опредељени за рад — то је цртало, раоник и дашчица — и опет оних делова, који су за управљање, као што је табан, ручице и регулатор или она згода, којом се даде мењати дубљина и ширина бразде. (Тога регулатора на нашим дрвеним, а ни на овдашњим гвозденим нема и у место тога служе колечке за тај носао.) Ако су ови делови плуга добро намештени и удешени, плуг ће добро орати; нити ће се толико морити марва, која тегли, нити ће се на послетку губитимного времена. 2. С његове јакости, трајности и издржавања. Овде се нресуђује Форма и склон његових саставних делова, за тим какавје носао, каква грађа, из које је наирављен, јер је разлика измеЈју дрвета и дрвета, гвож!)а и гвожђа — разлика је, ако је место тврдог дрвета метнуто мекано, ако је на место челика метнуто ковано гвожђе или на место кованог гвожра ливено — туч. Гледећи на каквоћу те грађе, можемо нресудити и поприличну трајашног плуга т. ј. колико ће година моћислужити на извесној величини имања — земље. По томе на нослетку може се сазнати, колико ће од прилике требати трошка на његово оправљање. Нлуг треба да је увек тако удешен, да раоником реже бразду разом, а окомице црталом. Раоник је најглавнија чест нлуга. Он треба да је добро утврђен и да му је ширина према бразди, коју ће да подрезује, да нијеврло сведен, него више пљоснат и да је оштар — дакле увек челикован. Раоник мора земљу резати, а не можда рити или дерати. Ако је превећ широки дебео сведен — онда знатно отештава тегљење. То је задаћа раоника, а задаћа цртала јесте: да окомице одсеца онај трак земље или ону бразду, којураоникразомподрезује, а дашчица преврће.

Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

У онште боље је, ако је цртало са стране на гредељу, него ако јеу средини гредељауглављено, јер се онако ие крњи јакост гредеља. Дашчица мора да прихвата и нреврће бразду, но што је раоник црталом одсече. Она треба да ломи и мрви одсечену бразду, и зато треба да је за тај посао згодно и извијена. Краће дашчице ломе у опште бразду већма, него ли дугачке. На тешком земљишту изискује кратка дашчица већу теглећу снагу, јер напречац преврће бразду. Ту ће дакле најбоље бити, ако се средине држимо. Табан се зове онај доњи део илуга, што по земљи нлази. Он је код гвоздених нлугова обично из туча. Ако је табан дужи, онда је трење јаче и плуг иште већу снагу, али му је за то опет ход сигурнији, на је лакше по тежака. Тога ради боље је, ако јетабан мало дужи, него да је краћи, јер је оно мало „више" теглеће снаге, што тога ради треба, накнађено тиме, што тежаку није од потребе непрестано држати рукама за ручице. Гредељ носи цртало и саставља збој плуга. Код инглеских плугова је и гредељ од гвожђа, код нас, а и по другим земљама. где је дрво јевтино, прави се од дрвета. 0 њему имам рећи, да треба да је из тесаног, а не из резаног дрвета. да је јак н жилав. За што су ручице на плугу, то је познато свакоме. Оне не смеју бити јако високе, него тако, како човек обичне висине најзгодније и најлакше може да њима плуг управља. На послетку долази регулатор или ■ као што горе рекосмо згода за мењање ширине и дубљине бразде, који је такођер веома важан део плуга. Он долази код инглеских плугова, који немају ни колечака нити икаква потпорња под гредељем. Регулатор треба да је једноставан, јак и тако уређен, да се не може лако пореметити у бразди. У осталом бива, да је он епојен и са потпорњем под гредељем. Тај потпорањ је или у облику ноге под предњим крајем гредеља или са колешцем, као што то има плуг за огртање кукуруза, кртоле (кромпира) и др. По уређењу тога регулатора разликујемо дакле три врсте нлугова: прво плуг с колечкама, друго са илазећом ногом или колешцем и треће плуг без икаква осдона под гредељем. На даље разликујемо опет плугове са утврђеном и покретљнвом дашчицом, са две дашчице — за загртање — и без икакве дашчице — плугови ровачи. На иослетку има плугова са два, три и више раоника, и по то се зову двораоњаци, трораоњаци и многораоњаци. Толико за сада. Другом приликом поћи ћемо даље.