Глас народа

БРОЈ 16.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А,"

ГОДИНА Г9.

ним бекријањем, преждиравем, особито месним јелима, као и неваљалом водом издажу опасноети, а не назе ни чистоћом тела и хаљина, ни ваздухом соба и околине. Сви ови, особито ако су и по себи слабији п трулији," добију ону опачију врсту, што се зове црна богиња, која тешко коме живота остави. Уза све оно, напред наведено чување, ваља битп још и мирне душе, и не страшити се, јер страх је >шог-ога- навео на преступе, те га је баш у томе болештина ухватила. Најпосле, поглавито је учување од ове редње каламљење од богиње, како је у најстаријих културних народа, у Еитајаца и Инргјанаца, познато од прастарих времена, које су онде свршивали свештеници, и које се осведочило вековима. Код нас је каламљење тек овог столеКа почело у обичај улазитп, и ма да има данас неких, и то баш лекара, који вичу на то, а највише за то, што не умеју да себи разјасне, шта и како она ножићем под кожу усечена капља отрова уради, да чува од богиња, и ма да се нечистом материјом мајом кашто прекаламе и друге болести на децу, опет је та сва штета врло малена према оној користи, што је каламљење доноси. А што се тиче неразјаснивости, како онај отров ради, та особито у медицини нити је прва ни последња ни највећа. Еаламљење је, особито где су људи листом то прихватили, на вшпе места редњу на један мах пресекло, разуме се, где се добром мајом учинило и добро примило и прешло. Данае је и код нас богиње врло мало према ономе, како је било пре каламљења. Онданијебило ни царских дворова, ни царева, да није богиња многе осакатила и удавила; а данас можеш проћи читаве улице ио селима, па ћеш једва ког наћи, ко је боловао од ње. Од пре је сваки трећи човек морао прекужити богињу. и она је витне него десетковала људе свију народа, од ње је умирало преко

10, 11 и 12% од свију живих; а данас не болује ни од сто једаи, и не на!)е се ни од хиљаде самртника један од богиње, толико је каламљењем ублажена. Истина је, да по неког од каламљених ухвати, али га пређе олакше и безопасно, и врлоје редак случај, који буде и код ових опасан. Од некаламљених умре и у лакшој редњи преко 20°/ о , а у тежој иреко 30 и 40% од ухваћених, а од каламљених, па ни у тежој редњи, не умре више 4 до 5%, а друкче ни од хиљаде један. За некаламљене ухвати се отров од редње пре и јаче и теже прође и опасније; а црне богиње само на некаламљеним има. Најмање ухвати богиња каламљене у детињству, кад су од 18 ил' 14 година, а после хвата већ више, тако да посде 20-те године хвата опет, као да нису ни били каламљени. С тога је каламљење у првој години, па онда по двадесетој најважније, те отуда за војнике најнробитачније, као што се то најбоље посведочило у пруској војсци, где је до год. 1830. умирало и каламљених много, а од ото доба, како се ночело прекаламљивање, војника не мре више ни на 50 до 100 хиљада 1,где јепре 20 и 30 пута више мрло. Тако и данас мре у Пруској од каламљених 2500, један, а у војсци како наведосмо тек 1 од 50 и 100 хиљада. Чим се дакле појави ова редња, и то на дал>е где, одмах би требало да лекари не само некаламљену децу, него и каламљепе младе људе нрекаламе, особито требало они да се ирекаламити дају, који се страше; а уз то да сваки гледа, чнм редња ближе долазити стане, да ђубре из своје околине ишчисти, и то да учине свн у месту, па иодаље извуку, од куд ни ветар смрада донети не може, на да се сажеже, п да се нареде куће и еве друге спреме, те дочека бодест како ваља. Само тако можно је откдонити несрећу, што је ова редња уме да навуче.

ДВЕ ТРИ РЕЧИ НАШЕМ ЗЕМЉОРАДИИКУ О ПОЉСКОМ АЛАТУ.

Онај, који беше прошле године на светској нзложби у Бечу и који је иоле пажљивијим окомразматрао земљораднички алат, који изложи тамо Инглеска, Белжијаили другакоја наиредна земља, тај је могао одмах тиме и знати, како стоји земљорадња у тим земљама. Шта више, но томе може просудити и ступањ образованости те земље, јер без ваљана алата не може бити ни говора о развијеној земљорадњи, а без овога опет не можебити

Без алата неаа заната. Нар. пословица. речи о материјадном благостању, које је први и иајглавнији услов просветииоснова слободи народној. Кодико смо заостали у свачему иза оних других народа, које зовемо напреднима, можемо ево већ и из тога увидети, ако сравнимо алат нашега земљорадника са адатом земљорадника из напреднога нирода — рецимо инглеског. У Инглеза плуг рекао би достигао је своју савршеност и већ савршенији не може да буде. Ин-