Глас народа

142

БРОЈ 18. „Г Л А С Н ј

у њему буди жеља, да има крила, да нолети високо изнад земље, да се из тих нлавих висина нагледа бела света и његових красота и дивота. У књизи у којој се казује нгга су људи све изумзли читамо да је год. 1706. неки Француз Лоран начинио неку лаЈју, којом би као оно што се у баснама бенета као аждаја косио но зраку. Француски бравар Босијер био је већ нромућурнији и начинио је себи крила,, која је мицао и ногама и рукама. те веле да је могао прелетети и нреко воде. .1ош је промуБурнији био неки бечкн сахаџија Деген, који је год. 1808—1809. удесио клуну те јој је са стране нривезао два велика амбрела, баш као оно што су у пиљарица. Ти амбрели били су му што тици крила, али се наш кукавни сахаџија љуто осрамотио, кад је хтео да се покаже свету у Паризу, ^ како уме да лети. Данас веН знаде сваки паметан, да човека није природа створила да лети, јер бн му била дала и крила и 50 пута јаче мипшце. Људи почеше мислити, како би да удесе да лете. Неки су били за то, да се праве за тај посао парне машине, онаке. као што су оне што терају пароброде и вуку жељезничка кола. Али то беше терет, који се тешко дизаше у вис. Где се мисли, ту се и самисли. Дође свет на ту мисао, да кад танка бешика и мехур лете. док не пукну, за што не би летела и велика бешика од нлатна или тако звани балон. Балонјештоигрдна бешика. Али да тако грдна бешика може да лети, ваља ваздух што јеуњојзи да је лакпш од ваздуха што је облива и притискује на земљу. Зна се да се угрејан ваздух растањи. да напири бешику и да је много лакши од обичнога ваздуха, Неки почеше нунити балоне простим угрејаним ваздухом, а неки оиет другим врстама ваздуха, које су и тање и лакше него ваздух што га удишемо. И овај Француз Бедет, што се пре неки дан у Н. Саду дизао у вис, угрејао је потнаљеном сламом ваздух у своме балону. Тај угрејани ваздух напирио је балоп и балон је полетео у вис, а кад се кроз одушку, што је оздо у балону, тај угрејани ваздух изравњавао са обичним ваздухом, балон је тонуо ниже и ниже, док није нао на земљу. Таки балон иачинили су прво браћа МонголФије. расплинили су ваздух у њему нотпаљепом хартијом и пустили су га 5. јуна 1783. у Анонејуу вис. Може се мислити, како се светина чудила и крстила, када се овај нлатнени. 0 хвати широки, балон надимао. Еао што ватра растањи ваздух, те се измешан са ситним сагорелим честицама горива диже као густ дим у вис, тако је ту ватра растањила ваздух у балону, а тај растањени ваздух на-

Р 0 Д А." ГОДИНА 1

пирио је балон и дигао га је у ваздух. Те балоне назвали су после МонголФијерима. Париски проФесор Шарл пзумео је носле да пуни балоне плиш м од водика, који је тањи и лакши него наш ваздух за 14 у а пута. То је најлакша I ствар на свету. Еад напуниш балон овим водиком, тај исто тако ђипа као напирена бешика, коју би загњуривао у воду. Пустиш ли .је, то ће бешика искочити изнад воде, као што ће и балон полетети У ваздух. Да вам казујем, како ое овај водик прави и добија, морао би дуљити разговор. Тај водик гори у Фењерима по великим варошима и сви га знају по немачкој речи гас. Тај проФесор Шарл начинио је дакле велики балон од платна, увоштио га је смолом, да не одише и да не нрокисава и пустио га је 27. авг. 1783. нред грдном светином уз иуцњаву прангија у Иаризу. Балон се за 2 минута диже 500 хвати високо и паде после 3 / 4 сахата, пет сахата далеко одНариза у једно село. Можете мислити, да су и ту Француски сељаци но њиховом адету диванили о маштанијама, халама. грабанцијашнма. Дигласе била и кука и мотика, али нико да крочи близу, док није један мајчин јунак оналио из пушке те нробио на балону рупу, на коју је водик излапио, а балон се сплинио, а добра браПа номислише, да су га убили. Имали су ту после будаци и мотике посла, док су се онако нопгтенски намлатали тога невнђеног чудовишта. У неко доба, када је ироФесор Шарл из Париза стигао, лежао је његов красни и скупи балон већ сав у дроњцима. Док је нроФесор са својим друговима нравио други већи балон, дотле је и једаи од оне браће МонголФијера 19. септ. 1785. опет направио велики балон, растањио је у њему ваздух загрејавши га потпаљеним сламом и памуком. Балон је тај узлетео 300 хвати и понео је собом прве ваздухопловце — једнога овна, једну иатку иједнога иетла. После 8 минута нао је балон доле, а жипотињи није ништа Фалило. Но браћа МонголФијери нису мировала, док нису начинила још један балон, о који су обесили велику корпу. у коју седоше први пловци Р о з и ј е р директор музеја и племић Арланд. Тај балон био је тако начињен, да је на огњишту под њиме и кад ' се дизао горела ватра. Иосле 25 минута спустише се срчани лловци 1 '/ а миљу далеко од места на ком су се били уздигли — а дивљењу и чуђењу не би краја. После неколико дана већ беше онај нроФесор , Шарл направио нови балон и напунио га плином од водика. Тим балоном уздиже се у вис проФесор