Глас народа

БРОЈ 24.

У НОВОМЕ САДУ, 16. ЈЈНА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Допвси шиљу се уредништву , а претплата и огласи А. ПајевиЋуу П.Сад.

ШС НАРВДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осад месеци . . 2 » на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ ПЛАћА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКН ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШБЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ВИДОВ ДАН

Да л' да опет кукамо и запевамо, да л' да и опет наричемо са несрећног данана Косову, што гаСрпство пре својих 485 година доживе?! Да л' да и овом приликом изнашањем старих времена подсећамо народ наш да је некц биосилан, славан, чувен и ноштован?! Дал' да му и данас кажемо, у какозлом сестању налази?! Причањем лепих дана српског живота раздрагао би л Србина тужним гуђењем гу- ' • сала, расплакао би га на- \ ^ брајањем иатње и невоље, распламтио би га на крвну •]\ ал' праведну освету, јер Србину ваља сиасавати част, име, живот, поиос српски. Чисто природна је тежња у појединца, да одржи себе, у природи је човековој и то, да иде затим, да што боље, да што лакше, што сигурније одржи себе. Скуп појединаца чини друштво, ако су ти појединци скопчани сродством крви, језика, обичајима, онда је тај скун народ. Какво обележје носе саставни делови једног целог, онаке је боје и цео састав. НГто је нојединцу нужно, то је и скупу појединаца нужда. II народу ваља да се одржи, да осигура век на векове себи, да олакша жнвот себи. Што појединцу тма божја грози, о глави му ради, није изостало ни код народа. који такоЈје имаде тушта и то јаких душмана, који напрежу сву своју снагу, дасатаре народ један. Непријатељи народа илисуунутри у народу самом, или се споља, у околини на-

лазе. Унутрашњи ненријатељи или су у самојприроди или у ириродином створу у човеку, дакле у друштву. На као што човек војује на нрироду, те је приморава, да му пружа услове, без којих не би могао оистати, даму даде хране, топлоте, тако би у реду било да удари и на оне узроке, што у самом човеку леже, дч нанрави од овог живота нрави живот. Свачему што је на свету имаде узрока. Може битч да се чему не зна узрок, ал' то што се није још изнашао, не каже још да му нема узрока. Нојав, коме се узрок још шме нашао, звали су чудом. Наука данас не зна зачудеса, јер у сваком чуду гледа неви|)ен скривен узрок, па се умиритврдом надом, да ће се и томе узрок иаГш, докле наукајошбоље унапред корачи. Што су неки народи среГши, неки не, имаде својих узрока. ЈаиеЕу овде говорити о другим народима, него сам наумио да брижљиво погледим ло нашем народу. Што се не дижемо? Што смо овакисве једнако? Јесмо л' се скоро запитали? Питамо ли се свакидан? Не, не верујем, јер да се нитамо, тражили би и узроке, тражили би, на би их и нашли. Нашли би да, у колико је непријатељска сурова околина наша, дасмо тројином више т главом, мисамикриви. у.змнмо па погледајмо с е б е н а с а м о к а к в и с м о! Е а к в и с м о н а д ому, какви у општини, у цркви, у селу, у вароши, какав нам јесељак, какав занатлија* ка кав је трговац, какав ј е нау чењ ак?!

К II Е 3 Л А 3 А Р.