Глас народа

с

=^1

БРОЈ 24.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

На се славно бише и бранише. Еад је Српче мајка нородила, Свако ј' вила чедо нољубила. А маленом у повоју синку Певала је срнски и јуначки; Еад су Срба ране надјачале, Вила му је очи заклопила II самртну муку олакшала.

Вила ј' сленцу гусле удесила. А гусле су душу веселиле, И мрггвима славу подизале. Храбрим живим храброст увећале. Ево браИо, моје несме мале, Што казује, како ј' до сад било. А и од сад — божија је влада Влаго оном, ко се чему нада!

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад 14. јуна. (У очи Видова -дне.) II тако лети годипица за годиницом. Впдов-дпнак стиже Видов-данак, анаспопадатуга и очајање,када насуочи Видова-дне жалосне старинскеуспомене и нехотице нотакну, да махон у духу прелетимо крајеве многих господара, у којима се збори српска реч, који су Србину постојбина од памтивека. Еао натуштено, суморпо пебо, што прети олујом и погибијом, од које заман тражиш уточишта под скровитом колибицом: тако је тужна. тако жалоспа, тако суморна слика, што је духом гледаш, слика несрећпога Српства: слика Јада п невоље, напасти и муке, срама и ругобе, што растужује до очајања, и постиче до беснила... Увек у минулим годинама беше једна и иста мисао. с којом завршисмо низ жалосних слика мученичкога нам рода, мисао, која је обична у невољника, несреНника —то је мисао, војо-м хоћеш да прогоииш мучне осеВаје, а на место њих створиж слатке, пријатне: мисао на боље дане, што Ие доИи: нада на срећнију будућност. Али од године па до друге године, шта ли постаде из те заношљиве наде, постаде ли пли до!је ли бар до тога, да нада постане дело? Варалица беше и остаје као другде тако и овде најтоплија, најруменија нада. — Па данас у очн Видова-дне, када оиет гледимо у духу као живим оком погнуто робље, где оковано прти тешкк, нретешки крст мученички, као што велики син незнатног дун1јерина, што слепом човечанству отвори очи, пртише своју самртничку постељу са трновим венцем на глави на Голготу, тог сведока глупости, суровости, себичности и подлости у опште животшвства човековог чиме данас да завршпмо низ неспосних мисли ? да ли и опет варалицом надом? А шта нам друго и остаје, кад ми помоћи ие можемо, него та варалица нада, која барем очајање ублажава, беснило стишава! Надајмо се дакле, али у што? Да ли у то, да ће Србпну српску слободу повратити туђин, Турска шш велесиле? или да ће сама нскочитипред нас нудећи нам се? Не! Уздајмо се, надајмо се у то: да ће сплницн пасти. невере нропасти, себичњаци долијати, подлаци онемоћити, али то само онда, ако сви, који се с поиосом и ватром сећамо још косовских јупака, који још волимо свој род, и који љубимо слободу лада све — ако сви сложпо уложимо своју снагу у свето дело снажења србињског осећања, осећања слободе и достојанства народног, и осећања поштења, и части у сваког Србпна и Српкиње. Јер ваља да нам је вазда на памети : да право Српство не може ни за тренут бити роб!

»3

На дело дакле унуци косовских јунака! Веру знамо а невера у недрих нам седи. Као 1НО вредан радник што чуца кукољ на њиви својој, да не смета животу, слободи и развитку шенице: тако и ми сузбијајмо неверу. станимо ногом за врат издајици. да нам са певере и издајпце срамно не угине име, за које на тужан Видов-дан пре пет столећа паде цвет јунака и народа. . . . „Ко не дође на бој на Косово, Од руке му нпшта не родило Не имао од срца порода. . . и (Избори за народни конгрес.) Већина посланика за петровски конгрес изабрана је. И ако без велике буке, ипак је народ и овом приликом показао, да је пријатељ себи и да је ц кадар увпдети своју корист и вољан чинити све, чиме се општа корист ностизава. Избори су испали свуда, оскм на два, три ли места, Еако ваља. Евада! (Србија). Енезу је пут у Дчриград тако омилео цутовање, да сада опет кани путовати у Италију и отуда даље по Јеврони. Да богме влада кнежевска свршила је све, па сада може на тенане извалити се на меке миндерлуке, а кнеза слати у прошетњу! На докле тако !! Зар пе зна влада, куда би о Видову-дне требала кнеза да одведе шетња? !! РАЗЛПЧНОСТИ. (Репатазвезда!) Пз лајпцпшке звездарнице цишу : „Једна репата звазд* ће 26 јуна нриблилЕитц се сунцу и тада ће оити од њега 13У 2 мплиоаа ђеограФсхих миља удаљена. Сада је та репатица сдабо светла. алн ће бнти све свеглија, тако да ће се моћн слободним оком икод нас видети. При крају јуна а у почетку јула лено ће ова звезда изгледати и видеће се кроз целу ноћ". . . (Лов на лавове.) У Азији има земља по имену Мезопотамија. Она лежи међу рекама Јеоратом и Тигрои. Обе ове реке спајају се у једио и том спојеном реком пловио је ових дана један пароброд пнглески, када путницп угледају у води близу обале 3 лава. Одмах опале иа њцх изпушака и сва три убију. .Тедан од њих био 1е 6 стопа ц 7 надаца дугачак; 3 стопе и 9 Ј / 2 падаца висок, а 420 Фуната тежак. (Снег у лето!) Првог јуна о. г. падао је код Беча на Снежној Гори и на Раксалпу спег, тако да је била зима и да су морали пећи грејатн.

0ДГ0В0ГН АДМИНИСТГАЦИЈЕ. Г. К. Савковићу. Шабац. Примили смо 6. Фор. као претплату на '/ 2 године за три ваша уписника, којима смо послали све бројеве од почетка године.

власник „задруга за орпоку народну штамцарију". — уредник: Влнднн Арсеннјевић.

Српска народна задружна штампарија у Повом Саду 1874. год.