Глас народа

БРОЈ 25.

ГЛАС НАРОД А."

ГОДИНА Г?.

водио, у највеКој пакости стајали уз противнике народа и његове будуНности. Међу тим смо уверени. да је дотичним само обманом нростога народа ношло за руком отЕорити си пута у сабор, на коме Ке се по свој пршгици врло озбиљне ствари, што дубоко засецају у живац народног живота претресати п уређивати, и на коме би за то баш ваљало да саборишу све сами искрени и истински нријатељи народа и његове будуВности. Ми се надамо, да Ие таки заблудели чланови сабора, увидети, ако то нису до сада могли или хтели, да лм је сав досадаљи напор око тога, да оснаже кадуђерштину и да зауставе напредак нашег просветног и црквеног жпвота, како би лакше могли задовољити своје несите жеље и тежае — да нм је сав напор био без успеха. и да Ке од сада бар врнути се у крило свога народа, који и грешницимз уме да опрашта. А томе им је прва нрилика на самом сабору. (Угарски сабор.) Др. Мих. Полит-ДесанчиЕ, посланикпанчевачки на угарском сабору, држао је приликом расправе о изборном закону јуче врло красну и знамевиту беседу, која тра.јаше чптав сат. Говорио у духу напредњачком — либералном. као што се по себи разуме. Говором свотим учпнио је на Мађаре такав утисак, да је председник иза његова говора седницу на пет минута одгодио, и да су му левичари и крајни левичари честитали и у коло својв га позвали. Евала Политу! Страни свет. (Чешка.) Еако су расписани изборп за све земаљке саборе у оној половини монаркије. то је и у Чеха отпочело изборно кретање. Но како су Чеси подељени у две странке. старочешку и младочешку, то се обе странке обраЕају сада на народ, да избором посланика посведочи, да ли одобрава политику старочешку, које се до сада придржавао или политику младочешку. Битна је разлика међу ша ево ова: Старочеси држе, да ваља давати отпор Немцима који тамо узеше узде, као овде код нас Мађари; али да не треба пКи у сабор земаљски ни у државни сабор у Вечу (тако звана пасивна опозици.ја). Младочеси хоКе да у сабору и у државном веКу терају опозицију против Немаца. Еао што се види обе странке у главном хоЕе једно и исто, само се разликују у начину, на који мисле да постигну цед. Свакако је пак у интересу чешког народа. да се обе странке мало више штеде. но што су то у последње време чиниле. Старочеси Ке, као и до сада, одржати мегдан. (Пруска.) Бизмарк се баш ни мало не осврКе на верозаконско осећање до осам милијуна католика у држави. Није доста што је дао донети закон. по коме има у шпагу све католичке владике. од којих је тројицу затворио; него сада веЕ поставља по закону, који је на прошлом сабору од ове годпне допесеп, за админпстраторе у дијецезама затворених владика световне људе и то своје чиновнике. — Еако ли је папи у Риму, кад о овим стварима слуша. (Шпанија) Војска нретендента дон Еарлоса. који се сам својом вољоми својом милошКу веК прогласио за краљаименом Еарла VII. потучена је последњих дана тако, да сукада неби само-избраног краља пријатељи помагали и новцем и џебаном и потицали па истрајање. за неко време махнуо се Корава посла. којим себи невајди а народу и земљи шкоди. Али маре ти нретенденти за народ.

нику поднео извешКе, како је некога Џона Бонилу за то што је вештац, и жену му за то што је вештица осудити и спалити дао! Званични мехикански лист потврђује ово додајуКи, да је поменути званичник прпморан био још и другустару жену и синајој због исте кривице спалити дати! (Предавање Јоце СтеФановића Виловског.) Мајор Јоцавитез СтеФановиК Виловски предавао је у бечком геолошком друштву „о исушењу низина на Тиси иу Банату", ито је нредавање поменуто друштво у штампу дало, те се може добити. (Најновији начин сахрзњивања.) У последње време непрестапо се претреса питање о сахрањивању мртваца. Неки хоКе да заведу стари обичај. по коме су мртва телееа људска спаљивана. Један Немац начинио је справу, пеК, укојој може за неколико тренутака мртво тело људско спалпти, у прах и непео га преобратити. А трошак за то изпосио би 5 талира или 7 Фор. 50 новч. а. вр. Други неки Немац предлаже сада друкчији начин сахрањивања. Он је правпо покушаје, опите са животињама, па вели, да кад се кајом обложе, ма како да су смрдиле, смрад одмах престапе, каја се окамепи, а лешина се врло дуго одржи, и тек после врло дугог времена нреобрати се у нрах и пепео. Он је тај опит правио са рибама, и сада предлаже, да се тај начин и при сахрањивању људи упот^ебн. Мртвац би се обложио кајом, и одмах би сваки и најмањи смрад од њега престао тако, да би га могли држати у соби, одајн, баштп или где год би хтели. Мртвац не би никад изгубио свога облика, тако да бп и најпознијп потомци, када бп одвалили кају, пред собом имади праву слику и прилику свога прамдеда. Таких су слика нашли у Херкулану, варош у Нтадији, коју је гора Везув ватром и лавом засула, па је тек сада ископавају. Еајом обдожепи мртваци могли би се закопавати, иди као што поменути Немац предлаже, у сандуке од каје метати, па у зидове, понвјбоље у црквене узиђивати, јер свет и онако воли да мртваце поред цркве сахрањује. Да бп ти зидовн јаки били, о томе нема сумње, јер каја је за зидање боља него и који камен, она се тако скамени, дајепеможе ни која вода пролокати. Ни цена том начину сахрањивања не би била велнка, јер тај Немац вели, да се не мора узети чиста него с песком и шљунком помешана каја.

РАЗЛИЧНО СТИ. (Спаљен вештац и вештица !) Једне американске новине јављају из Мехиканске, да је један званпчник своме настој-

0 Г Л А С. РГ" ЗА УКВАРУ (КИЛУ) нема боље помоћи осим мојих потпасача који су најбоље врсте. Наручбине се шиљу уз нахнаме но ношти, али ваља и поручити с које је стране Фалер, спуштали се доле, и меру око тела. Фине рукавице, само 1. Фор. 10. нов. пар и то само на то једно за добро нрипознато место код Аугуста Циглера, лебарска улица у Новом Саду.

11РЕТДЛАТНИЦИМА у СРБИЈИ. На многе рекламације 16-ог, 17-ог, и 21-ог бр. јављамо по други пут да су исти бројеви Гл. Народа узанћени у Београду, и да би с тога узалудно шиљали ове бројеве. Ад. Гл. Нао.

власник „зјјдртга за орпоку нагодну штампарију". — урвдник: Владан Арсенијевић.

Српска народна задружна штампарнја у Новом Саду 1874. год.