Глас народа
100
г
БРОЈ 2«.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
нроцеди, угреје и креч онај. који се у њему још на.шн, иенари се тако, да на сто Фуната сока 90 фуната воде у пару оде, а 10 Фуната шећера остане. Сада се овај шеЕер. по што је још нечист, чисти. Узму се кости. смале се тако, да од њих ностане угљен, овај се помеша са соком шеИерним: тада се сок тај опет испарава дотле, докле се не почне згушњавати, докле се не почне правити шећер. Ово бива у судовима, у којима је ваздухразређен. јер у оваком ваздуху свака течност лакше се кува. Када би се овај сок као обично кувао, онда не би шећер могао кристалисати т. ј.у кристаде, у зрневље се преобратити. Када је сок већ дакле скуван, када се почео у зрненл.е претварати, па када се почне хладити, изгледа као нека каша, замешен песак или крис, и метне се у калупе, који изгледају као обнчне главе шећера. Фабрике понајвише праве овај зрнасти, необрађени, сирови шеђер. и шаљу га даље у чистиоиице или раФинерије. Неке Фабрике овај шећер и не шаљу у чистионице, него га одмах продају. Тај се шећер обично зове мелис. и трговци га обично нродају под нменом очишћеног раФинованог шећера. Но да јошпотање опишемо како се праве шећерне главе. Калупи, главе начине се од лима и излазе у шиљак. На овом шиљку има мала рупа. Ови се калутги окрену наопако. тако да рупа доле дође. У обичан, мали калуп може да стане 30 Фуна -та сока. ЈТз овог калупа изаће 18 Фуната шећера. Има и већнх калупа, у које стане 60, има их, у које 120 Фуната шећерна сока стане. Руница на врху калупа запуши се платном, и тај се напуњени калун у топлој соби дотле на миру остави. докле се сок не охлади и докле се шећер не кристалише, не стврдне. Онда се доле отвори рупица. исцеди се накупљени талог (сируп, пекмез) у судове или у певи. Али ипак још овога талога остане упгећеру и он се мора ишчистити. Па како то бива? Узме се ножем гаећер из калупа, начини се од њега течна каша, па се успе опет у калуп. Но доле на врху калупа остане још талога, због чега је тамо
шећер жут. Нре су врх главе одбијалиасад имају снраву, којомтај талог исисају. За тим се глава шећера уздигне и тако намести, да врх горе дође, да се последњи остатци талога но целом шећеру разиђу, те да се са свим изгуби жутина, која је била на врху. У Фабрикама прави се разлика међу првим другим и трећим иродуктом (производом.) Први шећер је најчистији. Талог, који од овог отиче, има у себи осим нечистоте, много шећера, за то се он још испарује дотле, докле се, кад туриш пгго у њега, па на поље новучеш, не почну конци новлачити. То је онда други шећер. Иза овог остане још талога, из којега се на исти начин добије трећи шећер. Други шећер није чист као први, а трећи није као други. Талог, који остане после трећег шећера и који се зове меласа. врло је лош, тамно-мрк је, али се ипак од њега добија још и четврти, најлошији шећер. Талог, који и после овог шећера остане. не може се јести, него се од њега пече ракија или се употребљује као ђубре; али неки Фабриканти суу последње време покушали, да га чисте, и толико су успе.ш, да се сада може јести. РаФиновањем (чишћењем) шећера удаљава се из њега талог и прах, који се налази особито у ситном, прашњавом шећеру. Тога ради истопи се шећер у врелој води (узме се на 100 Фуната шећера 30 Фуната воде), угреје се у бакарним, наром угрејаним тавицама, и помеша се саистученим угљеном од костију. Тада се узме мало јагњеће, телеће или говеђе крви и помеша се са тим соком. Крв се ова почне сирити прикупљајући у се нрах и угљен. Али течност ова не сме врити, него се греје само дотле, докле се крв не усири. Када се крв већ усирила, онда се течност греје, докле не проври. Сада се она уједно опени. Ова је течност, по што се још нроцеди, прилично бистра, али се још чисти угљеном од костију, после се кува и нрави од ње прах или главе шећерне.
КАКО ТРЕБА ПОСТУПАТИ СА МЛАТИЛ0М, за врегае вршидбе.
Млатило као п свака друга справа може само оида дуго трајати, кад се чисто и у реду држи. Што год је која справа састављенија, то селакше може и обаталити; ту дакле треба и више пазити, да буде увек чиста. Ево како треба поступати са млатилом при вршењу хране. Назупчепа колеса морају се што чешће чистити
од оног коломаза, што се направи из олаја и прашине, јер ако се на то не пази, онда се тога толико набије између зубаца, да се баш опажа тешкоћа кретања и шта више лако се могу и зупци изокрњивати. Она места, где се осовине врте, ваља марљиво надгледати и увек на то пазити, да су довољно намазана. Но ире, него се лева олај на осовипе, треба се осведочити, да нису можда оне