Глас народа

22«

БРОЈ 29. »Г Л А С Н Јеон Гамбета пореклом је из једне ђеновљанске нородице. Родио се у Кахору 18. октобра п. рим. 1838. Јога у шко.ш иоказао је да има неки особити дух. Отац га је дао да учи оно, на што није имао лоље. Леон захте од оца, да га узме из оте школе. Отац не хтеде. Леон захте го и по други нут пре- , тећи да ће, ако му отац не учини по вољи. себи ! једно око ископати. Отац му не учини по вољи и — Леон искона себи једио око! . . . Отац гатада узе из оте школе и он свргаи нрава. те се настани као адвокат у Паризу. Тада је царовао над Француском јшглагаени деспота: трећи Иаполеон. Онје сваки елободнији нокрет, сваку најмању тежњу за републиком у клици угугаивао. Али не могагае то угунтти у ирсима једног Леона Гамбете. Приликом једном пзађоше реиубликанни једном чувеном ренубликанцу па гроб, да му успомену нрославе. Учеснике те свечаности иохвата Наполеоиова полиција и доведе их нред суд. Тада се јави као бранилац њихов један млад адвокат, који донде ненознат беше, и одушевљеном, необичном речитошћу брањаше окривљене републиканце. Бранећи републиканце, брањаше он реиублику. Париз и Француска задивише се. Поштена, републиканска срца новим животом, новом надом пренуше. А како се звао тај млади, речити бранилацренублике? Звао се — Леон Гамбета! Г. 1869. буде избор за Француско законодавно тело. Нме Гамбетино беше дотле већ на глас изаш 10, те и њега изберу Паризлије у законодавно тело. Ту се он норед Фаира и Кремијеа одликовао

А Г 0 Д А." ГОДИНА IV.

као жесток иротивник царства Панолеонова а као одушевљен поборник републике. ДоЈЈе - крвави Француско-пруски рат. Наполеон срамно ухваћен би код Седана. Паризлије и Француска дануше душом. То бегае септембра месеца 1870. Париз устаде на ноге јуначке и изабра себд нову привремену владу, у коју увршћен би Гамбета као министар унутарњих послова. Када Нруси оиколише Париз, оде Гамбета на „луФтбалону" из Париза, нохита у варога Тур, да одељење владе, које тамо борављаше, на већи рад подстакие. Он осим унутарњих нреузме и унраву ратних послова и од ото доба био јеонтакорећи диктатор Француске, унрављајући судбином њези- . ном. Гамбета је оио за „рат до крајности." Он је нове војске стварао, али не могаше уснети. Нруси се све више нриближаваху. Туру и Гамбета се новуче у Вордо. Париз наде. Сазове се народна скупштина. Гамбета (1, Фебр. положи дикгатуру н мир се утаначи. Гамбета не могаше епасти Француску, али он спасе, што Французима више вреди од Француске и од сама живота, а то је лено име, част и нонос народа! Он душманима Француским доказа даде, да у Француској и када јој је сва редовна војска иотучена, могу нове војске тако рећи из земље ноникнути. П тако и би. Пруси се уверише, да су Французи и кад су побеђени, јунаци и родољуби. Сада је Леон Гамбета вођ рђпубликанске странке у Француском законодавном телу. С.

М У Ж II Ж Е Н А. * II. Еле слога мужа и жене но нарави, добро ме. онда је тешко среће изадовољства,ајош теже срце и ноштење, то су главни основи кућевне и здрава, честита подмлатка. нородичке среће. А како све то зависи од лица, то | Знам даће ми соји одвас овде забавити, а можда и нам онда само ваља мотрити, је ли момак добар, с цравом, Прстом ће ми показатисрећнепородице, је ли девојка ваљана и честита, а на друго то- Г де бага муж и жена нису прилика. А.г ово су врло лико и не гледати. Двоје ваљаних знаће се усре- ретки изузетци, а чисто бих рекао, да ни ти изућити без туђе помоћи, знаће се дићи и без новца зетци нису таки, као пгго их ми видимо. Верујте и без пријатеља. ми, да је така срећа само за око свету и иоругАли још има негато, што је веома важно за по- љивим језицима. У срцу таке нородице нодгриза родичку срећу и што је управо исто тако услов живот и срећу црвић, а тај се зоверазно: кад када се двоје слажу, као и једнаке прилике но на- јање, кад жеља, кад ирегоревање, кад чежња за рави. То је ирилика по телу и телесним свој- правом усладом, а кад опет нрава телесна боствима. Муж и жена могу само онда једно с дру- лест. Та не може друкче ни да буде! Сваки је чогим срећно, задовољно и у миру живети, и здраву и век бар мало себичан, и гледи да себи најбоље учеетиту децу изродити, ако су једно другом нри- годи. Може ли он дакле мирно гледати, да друлика и по годинама, но телу, по здрављу ипоте- ги на сваку руку ужива, а он да свега тога лесним навикама. Не слажу ли се они ма где у то- нема? То би било ненриродно, и ако уживање ]