Глас народа

228

БГОЈ 29.

.Г Л А С Н А Р 0 Д А"

ГОДИНА П.

глухе, глухо-неме и друкче болесне деце, дајевапијуБи грех рађати таку децу, а крајна нехајност од власти и закона, допуштати таки брак. Исто то вели и за сувише млада момка и девојку. А како

је код нас? — За момка смо видели, да се жени веК од 17 и 18 година, а за девојку веле да се може удати. ако је момак не може својим шеширом свалити! Лепо мерило.

КАКО СБ ШИРЕ ПО ЗЕМЉИ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ.

(Свршетак.)

Свака биљка и животиња има у себи воде и то 80 постотака т. ј. од 100 делова има 80 делова воде и 20 другог градива. Вода је дакле најглавнији састојак биљака и животиња, и за то је на земљи толико воде. У жарком појасу падне 100 до 130. а у Немачкој 20 до 24 палца воде т. |. она вода која из облака у виду кише пада, то.шко напада, да кад би се сва т једно скупила, износила би у висину онолико палаца (цолова), колико је горе споментто. Бода има своје биљке и животиње. своје ливаде и жбунове, као нанрилику сар гасо-мора. која су луна биљака и која се налазе западно од Азора (аге т атлантском океану. који се нротеже између .1евроне и Африке сједие и Америке с друге стране). У јужним морима гњурач налази често мноштво биљака. 'Гу ти је биљка до бил>ке густа као шума. Дно је покривено зеленим кадиФели -ћилимом, по коме се морска салата шири; ову пробија црвено, скрлет -боје лишНе: разне врсте маслине боје расту но стенама, међу којима се дивна морска ружа у лепим бојама прелева; има ту и биљака којесу до 30 стопа у висину. које изгледају као некаморска дрвета са зеленим, жутим и;ш црвеним лишћем, које се шири као какве грДие лепезе, као мреже испреплетене. Ни животиње морске нису ружније. Ту су ти разнолики корали или полини. који изгледају као каква резотина од слонове кости. Они изгледају дрвени као пламен нли зелени као смарагд, жути или тамно модри. Дивне боје ових животиња, које су сличне цвећу. опомињу те на лале, које цветају по азијатским киргиским стеиама. Међу овима итрају се ио шареним, грдним шкољкама и пужевима златне. сребрне, порфирне или као небо плаве ]>ибе. Оне се играју као тице међу гранчицама. Еао што на брдима све друкчије биљке расту, што се више нењеш, тако у мору има све друкчијих биљака, што се дубље спушташ, јер тамо све мање светлост продире. У грчком архипелагу (мору) нема биљака дубље од 600 стона, а животиња дубље од 1500 стона. А то за то јер тако дубоко не долире светлост, а и за то,јер што се дубље иде у море, то .је све веПи притисак воде и све више

има солит њој. Што се дубље иде, то је друкчија боја биљака и животиња. Горе је најразноличнија. За њом долази зелена и модра, дубље црвена и жута, а у тамној дубљини су скоро без боје. Ваздух је човеку нуждан, не само да гадише, него да га нритискује тежином од 30,000 Фуната. Кад би ваздух престао човека лритискивати, ирестао би живети. Што се човек више пење, то га ваздух мање иритискује и тело му све већма малаксава. За то се ми чудимо кондору, који се уздигне над Андима 20,000 стоиа у висину. Кад га с високог брда гледаш изгледа као црна тачка у ваздуху. У Андима не могу пси и мачке да живе у висини од 12,00о сгопа. Неки су их однели у Неро деИаско, варош, која лежи у висини од 13,228 стопа, и тамо су их спопали грчеви те су поцркали. Довачки лси најбоље инглеске врсте нису могли у висини од 9000 стоиа да лове. Тек потомци им науче се на тај тањи ваздух. Човек је кадарживети у свакомкрају земље. У Андима има перуанских села, која су 13,500 стопа над морем. У Хималаји има једно село, које лежи у висини од 14.700 стоиа. Ту има коза, што дају врло финт вуну. У варошима Воготи и Нотози, које су од 13,000 стопа у висину, држе се игранке, играју људи као у ма којој јевропској вароши. II биљке и животиње имају своју историју. У старо доба било је друкчијих животиња, а сада има друкчијих. Земља наша састоји се из много слојева, у којима су биљке и животиње окамењене. Али и садање животиње мењају се. Лама и крушевина, инђијанска шећерна трска нису више дивљи него литоми производи. Свугде усев истерује дивље биљке, домаПа животиња слободне шумске животиње. Што је човек овде разорио, то је на другој страни обилато накнадио. На нољанама јужне Америке животиње су се јако умножиле. Те су животиње тамо однесене, иа су тамо и подивљале. у Намнас-равницама код Буенос-Ајреса, вароши ујужној Америци, има до 3 милијуна коња и до 12 мидијуна говеда; ови су истиснули друге животиње: гуанака, јеленаи ноја. Као што је онет чкаљ, којисе кроз стотиве миља раширио, биљке истиснуо! Каваишећерна трска, ра-