Глас народа

239

ВРОЈ 3«.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А"

ГОДША В.

других.животиња. Њих имана свима нашим домаЗшм животињама. Хране се од њихове крви, по што њушком својом набоду кожу и сисају. Свака врста животиња има своју особиту врсту ушију, која се раздикује од свију других врста. Л .1И и боја ваши на једној истој врстн може се мењати. н. пр. у животиње са белом кожом је бела, са мрком кожом на против мрка. Међу нашим домаЕим животињама је највеВа уш, која се налази на свињама, а најмања, која се налази на овцама. Уши на тедету и на волу као да нису од једне исте врсте, него су ио све раздичне. МагареЕа уш, веле, налази се и на коњу, ма да коњ има за себе своју уш. Животиње, које имају вашију, тару се и чешу скоро без престанка. Ваши се могу видети особито јасно, када оставимо животиње на сунцу, па им подигнемо длаку у вис. Вашију се налази готово свугде и запате се по највише с тога, што се животиње рђаво држе инегују.Кад се животиње држе нечисто, н. нр.кад прашина и зној дуго времена остану на кожи, кад се животиње надазе у нечист*м, нездравим шталама. кад чиста животиња долази у додир са вашљивом. у свима тима прилккама могу ваши да се заиате. Сваки дан се можемо уверити о томе, како ти гадни готовани насрНу особито на оне животиње, које су онемогле или глађу или са р1;аве, јадне хране, или тиме, што су о јесени биле на паши на мочарним ливадама и пашњацима, где су налазиле за храну само водене, киселе и опоре биљке. Ваши се који пут запате и после дугих или

тешких бољетица, јер после њих исто тако изнемогну животиње. Ваши се залегу код коња већином на корену од д.така на гриви и на репу; код говеда налазе се особито на врату, па посде и по леђима; код овце тумарају по целоме телу, код свиња пак има их највише међу стражњим ногама, али се налазе и другде по теду. Све вашљиве животиње особите муке препате од тога гада и омршаве, које с тога, што им ваши сисају сок из тела, које пак од силнога свраба. Често пута ишчешу сву длаку на оним местима, где се много нађе тога гада. Најбоље средство против тих вашију је сива живина маст. Ту маст није ипак добро употребљаваги, јер је животиње лижу и тако и саме себи уде. За то је боље узети чисти ланени зејтин, па га маго загрејати и оштром четком натрти га на оне делове, где се ваши налазе. То се може чешће и понављати. 51. (Ваши на живини .)И оне сезапатенајвише са нечистоЕе по кокошнњацима. Свеж ваздух и чистоћа највише припомажу, да се ваши не запате Ако су ваши веН преотеле мах, треба у јутру у топли који дан окречити кокошињак, али тако, да се кречом премажу добро све пукотине, које се нађу. Добро је, ако се окрече и сама седала. Добру ћеуслугуучинитиито, кад се у кокошињак ставе гране од јове, кад се жпвина намаже терпентином, водом од натопљена пелена, кад"се протре пепелом од дувана и кад се неколико капи рибље масти премажу по главп и испод крида.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Новп Сад 26. јула. (Српски патријарх.) Још који дан, па Ее се сазнати, еда лп је Проколије ПвачковиК, нови изабрапи патријарх, добио пајвишу царску потврду нли не. Ако можемо судити по вестима, које се налазе по бечкпн и пештанским новннама, онда пема сумње, да Не овај избор бити потврђен, а има их, којн већ разносе гласове, да је ово дана тога ради био министарски савет и да је избор ИвачковиКев поднет цару на потврду. Црна калуђерека чета упиње се из свих сила, да осујети и овај избор, као што је осујетила и избор Арсенија V. Не само да ИвачковпКу код владе ногу пздмеКу, него хоИе да га и народу омразе, те.талећи на све стране, како је ИвачковиИ Влах, а није Србин. те је грдна срамота по нас, да на српски патријарашки престо седне Несрбин — Влах. То ннје истина, Пвачковић је по пореклу Србин. Он је рођен у Делиблату, у негдашњој срнској бапатској пуко-

внији. Отац му Андрија био је српски свештенпк у истоме месту и син му је Петар (у ка.туђерству Прокопије) ту српски васнитан. Псте породице Ивачковића има и данас у Делпблату и сви су Срби и држе се за Србе. Петарје учио ђимпазију у Повоме Саду и ту је као 1)ак ступио у добровољно позоришно друштво, које је представљало у Новом Саду и по другим нашим варошима (внди о томе белешку у 19. броју „Позоришта" од ове године,) а после је о ђа,чком распусту иу свомеродномместусклопио добровољну дружину за позоришне представе, у којима је и сам учествовао. У калу^ерскпчип ступио је под митрополитом СтратимировиКем у ман. Ерушедолу, где је касније био и архнмандритом. Г. 1848. ишао је и он као архимандрнт са митрополитом РајачиКем у депутацији к цару Фердинанду у Пнзбрук. Вратившл се отуда, остао је са др-ом Јованом СуботиЕем уБечу, тде су обавештавали бечког минис^ра о српским стварпма. Доцније га синод у Еавловцима изабере за арадског епнскопа, где је особито био на свом месту, што је осим српског језика разумевао иромански (влашки.) У Араду, кажу, у куКп није му се друкчије ни говорило, осим српски. Еад