Глас народа

ВРОЈ 33.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А«

ГОДИНА IV.

РАЗЛПЧНОСТИ. (Страховита развратност.) Чувени мађареки разбојнпк Жандор Боршош ухвећен је пре неки дан у Јаш-Кишеру у Угарској. Био је на гласу као особито одважан и дрзовит разбојндк, док га после готове опсаде не ухватнше, или боље реКи, док се он сам не предаде, по што му додијаше сидна набахивања пандура. Еад су стражари водили рнзбојннка на колима из вароши, дочекало га је на градским вратима двадесет до тридесет маћарских девојака. те га обасуше двећем. Где женске у млараном своме добу на такав пачнн повлаћују разбојничкој дрзовитости п злоПи — ту је онда разврат у највеКој меги. Кад су такве девојке, какве ће истом бити жене и баке, па тек момци и људи! Свака чуда у Мађара! Пре неке године новосадски МаБарони дају банжет у славу ослобо1)ења разбојника Роже Шандора. а данас младе Мађарице обасипљу цвећел другог опет разбојника! (Још их има. који верују у вештице ) Како у неким крајевима Угарске стоји са просветом. може се најбоље видети из ових неколико случајева, ко.ји се нре негде догодпше у мађарским селима. У селу Домбу није дуго и дуго падала кнша. Мудрн сељани. шта Ке и како Ке, него набеде на четири сироте жене, да су оне свему томе криве. те их све хтедоше са стрмене обале турити у реку. Жене ич се сироте замоле. да их силом не турају, него Ке оне саме уКн у реку. Тако и би. Чудо се деси — и после по дне тај дан падаше киша. Сад су их тек држвли сви за праве вештице. Од страха једна је од тих жена полудела, друга се разболела. треКа побегла, а четврта се негде сакрила. да опет згодпом приликом не узмора у воду. Други случај догодио се у другом оближњем селу. Сељани удараху у сва звона, а све жене и девојке из села. од најстарије до најмлаЈје, морадоше нКи у реку. да би се само дознало. које су вештице у селу, ј ер веле. ако је која вештица, она Ке се морати утопити. У истом том селу украде сиротињски отац са цркве звоно. па п спустп у свој бунар. да би бајаги кнша падала само на његово поље. Па сад нека ко рекне. да Мађари нису просвеКеннарод и да нису на то позвани, да носе просвету на исток! (Пустиња претворена у море.) Дознати Француз Лесеп, којије прокопао сујецку узину, жтоје спајалаАфрику сАзијом, наумпо је сада да прокопа канал један, који би водиоизсредиземног мора. у грдну аФриканску пустињу Сахару. 'Гим каналом одвео би он морску воду у ту пустнњу, те би се ова у једаред у море преобратила, па би велики део Африке у коме Сахара лежи, новим животом пренуо. Такав смео такав горостасан план може замшслити само — Француз (Беснило.) Зна се да могу пси, амогу и људи дапобесне 11 код једних и код других је то меланхолпчан, тужан рас положај душе, који у помаму преКе. II људи и пси парани су у таком стању, и нашло се, да се и код једних н код другпх западила она кора мождана, која је посплица душевне радње. (Грдна гостионица.) Американци су чудан народ. Многу етвар наКи Кеш код њих, које код нас нема. Онн особито воле горостасне, грдне ствари. Тако праве сада за светску изложбу, која Ке се код њих држати год. 1876. грдну гостионицу. Та Ке гостионица бити на 24 ката. ИмаКе 10,000 словом: десет хиљада соба. Дужина гостионице биКе 1 миљу.

У сваком кату биКе једна сала за 25,000 гостију. У њој Ее послуживати 500 слуту. (Тајмсов телеграф.) У Ипглеској имају новине, које се зову „Тајмс". 'Го су ваљда највеКе новине на свету. Оне имају свој рођени телеграФ између Париза и Лондона. Што се на прилику догоди у вече или још у по ноКи у Паризу, то се одмах тедеграФИше у Лондон, штампа се ноКу, и Лондоњани веК у јутру читају. (Ко зна читати?) У Немачкој не знају три од стотине читати. У Француској 24од стотине не иду у школу, дакле и пе знају читати. У Италнји 70 од стотине не знају читати ни нисати. јер са_мо 30 до 40 од стотине иду у школу. У Инглеској знајуЗп младожењаодстотипенме своје у записник занисатн. У Шпанији је две треКине људи без и каквог школског изображења. У Русвји сваки десети рекрут (новак) зна читати и писати. КЊИЖЕВНЕ ВЕЛЕШЕЕ. •(Наукаођеометријскимоблицима Заупотребљавање у школинаписаоМита ПетровиК, УПанчеву 1874.) КњигаКеова добро дошла бити пашимшколама, итопе само основним, него п средњим (ђимназијским и реалним), особито у нижим разредима. При изради ове књиге писац се користио осим других књига још и нодобном књигом чешкои од Ј. Купке и немачком од К. Шуберта, које су нрипознате као ваљане књиге заосповну наставу. У овој је књизи изложено све потанко, што је потребно за први почетак, а осим тога имају и 150 задаКа, које ваља ученици да реше, да би се што боље извежбали у тој науци. Правила, која долазе у књизи, сва су лепо и јасно изведена. Замерити бисмо моглисамонеким недоследностнма. Тако нисац каже „угао", па бипрема томе требао да каже и „троугаоник' 1 и „многоугаоник", а не „троуголник", „многоуголник" и т. д. Пначе се код нас место „угао" употребљује још и друга реч: „кут", те нрема тове: „трокуц"' „н етокут",ит. д. Израда књиге, што се штампарског посла тиче, врло је добра, само би слике, којих има у књизи 92 на броју, могле бити мало угледпије и тачније. * (Гале 01а стена. Написао Жил Сандо. С Француског јревео М. Т). МилиКевиК. Београд 1874. Цена 40. н. а.вр.) Ретко Ке се наКи приче, удешене за децу, да је тако дено и верно написана, као ова, а уз то је и језик у преводника тако диван, да је вредно, да се нађе у што више српских куКа. Одрасла деца наКи Ке у њојзи лепе поуке, обучене у дену одеКу. С тога нека је што топлије препоручена и којегод у стању, некане ножали опо неколико новчиКа, него нека је набави, а ми му добри стојимо, да се не Ке за то кајати.

0ДГ0В0РИ АДМИМИСТРАДИЈЕ. Г. Милошу ЛетиЋу, Фелдварац. Послали смо све бр. 18—31 школ. књиж. а претплата истиче крајел ов. иес. Г. ђ. ЛукачевиЂу, Сента. Платили ете до краја авг.

0 Г Л А С.

ЗАЈМОВИ НА НЕП0КРЕТНА Д0БРА |

са амортизацијом 6% на 20—32 године а п на време набавља општинама, велепоседнпцима и осталим Ј зајмопотребитељима брзо и тачно надлежном влашКу џ потврЈени ОПШТИ ПРОМЕТНИ ЗАВОД ) 1— у Сентомашу у здању штедионице. к

.1-

власпик „задруга за српсеу народну штампарију". — урвдник : Владан Ареенијевић.

Српека народка задружна штаипарија у Новои Саду 1874. год.