Глас народа

л ГОДИНА IV

Ровита јаја се лако варе, а свеаса некувана јаја су мож' да најбоља храна, штојеима. Беданце је састављено исто тако као и жуманце, само што у жуманцу има и масти и гвожђа, којега нема никад у беланцу. У свакомјајету иманештомалоиеумнораи одтуда постане онај непријатан мирис у покваренимјајима.

Човек се дуго време може хранити самим јајима, а да уз то не узима никакве друге хране у себе. Тврда јаја не ваља мешати с месом, јер се онда уз јаја и месо теже вари. Еад их већ једемо, ваља да их једемо с хлебом и по мало, ако не ћемо да покваримо желудац.

ПОНОС СРПЕИЊЕ ДЕВОЈЕЕ ПРИПОВЕТКА налисао Панта Поповић.

Цинцар Јовин син свршио је све школе и дошао куЕи у Јаворово. Алипре њега долетио јеуубаво јаворово ружан глас: Стева ципцар јовин постао је грабанцијаш. у велику школу тамо далеко лреко вода и гора примају се само тринајест ђака; Стева цинцарев баш се тринајести унисао у школу. Од тих тринајест навек један не сврши школе. У кућн де се уче велике школе има дванајестора врата. Еад раци испит положе онда сваки изађе на једна врата а један нема својих врата те мора на оџак на поље. То је грабнцијаш, то је најбољи ђак. Цинцар Јова хвали се сваком но селу, да је његов син најбољи ђак и боља доказа није Јаворчанима требало за то да је Стева цинцарев грабанцијаш. Читаво село слегло се с тога пред цинцар јовину куЋу, кад Ее Стева куЕи присоети, ди види грабанцијаша. — Само Иешвидити, речеједан сељан другоме, хаљине му морају бити као резанци од муња изфотане, и мокре као у додоле, коса му мора бити снуштенакао кудељка нуз преслицу, па влажна, очи пуне суза, ноге све крваве, као да се по трњу веро. Сиромах, чисто ми га је жао. ђ аво га однео, теје учио толике школе! Поглаварство општинско искупило се такође па се договорило да говори господару Јови, дамоли сина, да иде одмах из села. Или, ако може, да им буде пријатељ па да, кад нужде буде, навлачи мирне облаке на јаворчанске њиве. Било их је, који су говорили даје то срамота, да село једно моли једног човека него, да се заповеди црквењаком, да у сва звона ударе, кад виде да се цинцар јовин син приближује селу, те не11е моЕи у село ући.Кад, вели, звона растерају облаке моће и грабанцијаша. Но ево звркте кола отуд с крај села. То је он, ирође реч краз искупљену светину и све претрну. Жене и девојке повукоше се натраг, да га мало поиздаље виде а н људи нађоше да баш није у реду, да га пред његовом кућом граја дочека, те одоше иред комшинске иенџере.

Кола стадоше на канији цинцар Јовиној, док се ова неотвори. Сад се могло најбоље видити какав изгледа грабанцијаш. Но гле чуда! Какав грабанцијаш? Та спахија ти је Стева Динцарев. Па како је здрав и румен. Еад се исправи у коли, да види што се канија неотвара цикнуле су све девојке изреда: ју да леиа момка, а људи манугае главом: боме је то красан господин, гледај само то господско руво на њему. И јесте красно руво. Та само шта вреди тај огртач што му преко рамена виси. Могао би за њега купити свилен шешир с огледалцетом, од атлаза прслук, сребрна дугмета, сабране чизме кордованске *) ирошку доламу и гаВе од дванајсг пола, па само да се ухватиш у коло до ко.је волеш. Него и трошио је много цинцар Јова на свога, Стеву. Не би нико веровао, да ће цинцар Јова толико на сина трошити. Да ти је само оно што јеСтева заједну годину снирио, па да одеш „Златном буренцету." Бирташ Марко одмах би ти своју мекану столицу подметуо, он би на земљи спавао а тебе би у његов кревет иаместио, наприкаша хоћеш од бута или од нредња чере^а, виноЕешиБи сам с њиме у подрум да га се онако тазе испод славине наии]еш,ракија, ако ти није његова по вољи; он Ее трчати свако јутро шпецерајисти по ликер и опет кад нрође годииа а теби остаје још толико новаца. да куниш два вола и кола, па да будеш рабаџија као што си и био.? За то богме и јесте био онако поношљив син цинцар Јовин. Никоме ни помоз Бог није рекао,кад је пред капију стиго, ма да су сви сељани заборавили да чекаји грабанцијаша и притрчали да га поздраве. Многима је то неправо било, многима свеједно, али комшиници и у млаЈје доба другарици Стевиној Љубици ударише и саме сузе. — Пије ме НИ погледао! (Наставиће се.)

*) Кордова је варош у Шпанији.'Гамо се кадгод најбоље чинила кожа а правиле чизие, те се код нас једна врста ко;ке, ма да није чињена у Кордови, по томе зове кордован. ■47Н