Глас народа

//"

БРОЈ 36.

„Г .1 А С Н А Р 0 Д А."

ГОД11НА IV.

— Патријарх Ивачкови-ћ пуиспео је с пута из Сибиња б сентембера лађои у Новп Сад. Ни из Новог Сада ни из Еардоваца пије га нико цоченао. Новоса1;анп нису знали за додазак а из Карловаца могао је бар когод издворапред љега изаИи, а не послати празна кола по њега.. — 31 августа о. г, даван је у Новом Саду карастос Софији Пасковићевој, коју омладина познаје подименом омладинска мајка, Она је то име добила с тота што међу члановима омладине беше најстарија а заиста млађим члановима у сважом погаеду мати. Лакајојземља била. — У недељу и понедељак -1. и б. септ. била је скупштина срп. црквене општине у Новом Саду, на којој је решено: да се даде сину ђенерала СтратимировпВа ђорђу и спну бившег уредника „Србобрана" НинковиЕа Душану штипендија МиланковиНева на годину 500 ф. а. вр. Богдану ДавпдовиЕу из Бечеја дата је стипендија Стевана НиколиКа. Ако'досадањи стипендиста миланковиКев ТеодоровиК не поднесе до одреКена рока сведоџбе о испиту, онда на његово место долазп Лован Смедеревац. — По шајкашкој купе се потписи на нисмено; у коме се моли синод, да се заузме, да се народу у школи п цркви све из руке узме и калуђерима и поповима да. То исто ради се и око Еулпина. — Сомборска општина црквена закључпда је да поздрави владш у Бачког и ово дана депутација је отуд то извршила. У Старом Бечеју то се исто покушавало, али не испаде за руком. У Титеду такоЈје пронаде поздрав вдадикин, но је закључено, да се патријарх поздрави с депутацпјом. — У Сентомашу и околини појавио се неки млад човек око својих 25 година, који на основу хиромантије (из црта, које су на длану) прорлче свакоме, колико Ке који живети. Кажу, да је мпогоме век погодио, међу осталима п бившем кнезу Сентомашком Дунђерском рекао је, да Ке за 8 дана умрети. које се и збило. — Но то је све ништа и сдучајем теко могло се и догодити, без да је Јакоб, тако се тај шваба зове, морао напред знати. Ми несмемо прорицању томе веровати, јер данашња наука пориче хиромантсју, која је у седамнајстом веку, особито у Францеској многе поклонике бројала. но главна је особина тога пророка Јакова. што је особпто вешт напаметни рачунџи .ја. Тако на пример израчупао је једном човеку од 30 година за пет мпнути. да тих 30 година чине 360 месеци, 1.560 недеља, 10.950 дана, 262,800 сати, 15,768.000 минута 946,080.000 секунда. Затим му се зададоше разни рачуни, и сваки најтежи са лакоКом разрешио је за 5—10 минута. Један од н јтежих задатих рачуна беше: колико зрна жита роди на једном лашгу земље, кад на сваком в:;ату има 45 зрна, влат је од влата пак 1 палац далеко. За 8 минута рече, да оида на једном данцу роди 373,^48.009 зрна. При свој тој даровитости изгледа нам пророк Јаков као какав суманут човек. Иде одрпан и јадан и живи од прошње. Зна само имена свога написати. Најчудније јето,што Јаков то ни сам незна како он то рачуна. Он зна само, да тако мора бити као што је рекао, па пунктум. Шта би било од тог човека, да је свршио тек науке? Заиста штета'. — Владика Анђелић однутовао је преко Фелдварца у Бечеј, даунедељуб. септ. произведе Мплана КостиКа за проту. (Колико је људи на свету). Статистично друштво у Вашингтону у Америци издало је занимљиву таблицу, по којој се впди, колико је свега људи на свету.

По том њиховом рачуну пма свега цреко 1.391.032.000 Ази! а. где има највише света, броји 798 милијуна; Африка 203 милијуна; Америка 84у 2 ; Аустралија и Подинизија 4% мидијуна. Ведике државе у Јевропи јодна према другој стоје овако: Русија има 71 мидијуп становника; Немачка 41 милијун; Француска 36 милијуна, Аустро-УгарскаЗб мидијуна; Ннглеска са Нрском 32 мплијуна; Нталија бдизу 27 милнјуна; Шнањодска 16'/ 2 мидијуна, а Турска скоро 16 милијуна. Од остадих мањих јевропских«- држава нема ниједна преко б мидијуна становника. У Азијикитајско (Хинеско) царство, које је на свету највеКма насељено, ороји 42б милијупа људи; Пндостан 240 милијуна; Јапан 33 мплијуна. Аустрадија има 1.684.500 душ.ч. а острва ПолинпзиЈ е 2,763.б00-

КЊИЖЕБНА ВЕСТ. ПАНЧЕВАЦ КАЛЕНДАР ЗА НАРОД ОА СЛИКАМА за 1875 год. Стаје само 30 новч. Овај календар изишао је из штампе и може се како код подписаних тако и код познати комисионара добити. Господа која га желе имати нека се што пре на нас обрате. Код веКпх наруџбина дајемо 2б% а код мањих 10% рабата, Налоге извршујемо тачно п брзо. У Панчеву, о усековању 1874. КЊИЖАРА БРАМ1 ЈОВАНОВПКА

О Г Л А 0 И. Паланки, срб. Бечеју иоколини, имам част јавити да Ку доКи сад на та 2 вашара. Зато позивам моЈе препоштоване мупгтерије као штовану публику на пазар. АУГУСТ ДИГЛЕР 1—2 рукавичар и потпасичар.

3 ♦ I ♦ ♦ I % 4 ♦ л ч ♦ I ♦ I ♦ * ♦ 4

НАЈЈЕВТИНИЈИ Н0ВАЦ коме треба у зајам, може добити на ораКе земље и куће које се под кирвју издају и то у аустро-угарским земљама и Ердељу новац дође на 6'/ 2 %, п то на пуни 100 Фор. аустр. банака, са отплатом пак на 32 године дође 7 Ј / 2 -% од стотине Форпната изузимајуКи прву годину. Зајам могу добити општине, и друге корпорације, а тако исто и малолетна деца уз дозволу претпостаљене власти — пак и они који веК имају нешто дуга на свом добру — ако није претоварено. Ради даљег извешКа коме требало буденека се обрати на „ОР8Т1 РКОМКТМ /АУО!»" 3— и 8еп1отаз-и, па Ггапсоуот ргокори и Вабкој.

власник „задруга за орпоку народну штампарију". — уредник : Панта Поповић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.