Глас народа

БРОЈ

,Г Л А С Н А Р 0 Д 1"

ГОДИНА IV.

раш одказати стан бар на месец дана напред, али претплатници они носле двамесеца изгрде те, што им више шиљеш лист па нетражи даље. Зашто да се враВају листови, зашто се одустаје? Ама већ мазе се читаоци већма него мала деца, удешава им се боље него светом Николи. Не асни. Недопада ми се ово или вређа ме оно на неБу више да га држим. Немој тако брате, реци на чисто мрзи ме да плаћам па мир. Знамо ми врло добро, да је у листу, место насликане, жива вила, да је место молована грожђа оточено вино, да је у листу не опис добра меса или ваљане ране него врело печење и гибаница онда би се нашло читаоца и нретплатника. Зато би веК било новаца. Јест,јер баш због тога и нема на друго што. Али не живимо само да једемо него и да што видимо и чујемо. Или смо и ми створени за што више или не? Треба ли и нама што и дру-

гом народу. ондавладајмо се као идруги!

Далист ■

један излази треба нретплатника искупљача. Још је више стало да скунљача. Многи се изговарају, до за то нанусте лист што забораве уредно шиљати претплату. Треба дакледа их неко опомиње а то је скупљач. Наћесеи скупљача али за једанпут у први мах. И неможе се забадава нитражитивише. Скупљачи су обично учитељи, па шта су они Богу сгрешили, да за сав свег издиру. Они, који најмање плате имају, да највише забадава раде! II њима као скупљачима ваља плаћати, ако се хоће опстанка листу. И за то неће моћи лист излазити ни по до досадањој цени акамоли према досадањим преплатцима. Са 800 абонента није поможено. Ни са 1000. Више и много више треба. До нове године дураћемо које како, а од новегодине удесићемо да дајемо скупљачима проценат колико год буде могло бити већи. Сада накизложисмо како стојимо. Свеје хрђаво само намјош нада лена изгледа. Еога се тиче нека неда да и она ноцрни! П. П.

О ПРОПАДАЊУ ПАШЕГ НАРОДА.

Написао Арон Тапавица. (Свргаетак.)

Одем случајно у кућу некога газде наора. Овај нмараше сина и кПер. Одведоше ме у чисту собу. V овој беше тма хчљина женских навешано као код какве машамоде. 1 Бисиле су хаљине као какве евењке на тавану све једна до друге на зидовима, на гредицама, па чак и на слемену. Ту сам видио раскоши и беснил} г ка, што никад до онда; ту сам се уверио да женски род неспада међу животињу, што се човеком назива, но да је само неки полуствор човечијег рода; неко недовршено биће. које је човеку дато, да га само подгриза и мучи. Ту ти беше сукања белих са шлингерајом 2 као лакат широким и без шлингераја ваљда до 15 комада; ту беше цицени, батистени. тарлатански, модски, кашмирски, орлеански 3 и какви тијазнам, до 20 Фели шарених као ускршње јаје са шајтвасером нашарано. Затим сам видио три свилене хаљине и једну од свилена сомота. Па кад још ногледим аФпуц 4 . Ху, читавогме језа прође. Каквих ту карнера 5 беше,

Ј Машамода је Француска реч: маршанд дес модес, значи трговац, који нову ношњу продаје. г Шлингерај долази од немачке речи шлинген, значи плести, нести. српски се каже вез. 3 Све се ове робе зову или по местииа де се ткаду или по Фабриканту. 4 Рсч неиачка, зиачи накит. Фраицуска реч значи такође накит. То је исто што и гарнитура, .Само је прост народ скратио.

Боже мој! правих, на на цокне, 6 после на точак, па као обртањ, па онда ираве лотре. Богами, читава кола. Па каквих ту има рекди. па лајбова, могао би компанију солдати оденути. „Глеге Господине," речеми девојка,,, овај лајб, 7 то ми је шила Фрајла Јуца." Иди гадуро једна, помислих у себи, окани ме се. То само и умеш, куповати и дерати, бар да се умеш обући у то одело, но стоји на теби као вилама набацано, вере ми, тешко да би зналацелих кромпира скувати. Тешко теби човече, који ју за жену добијеш, коме она пратилац кроз живот буде. Једва дочека, да се курталишем тога нризора, који ме је са свим озлоједио. Да сам мало дуже стојао, омразио би са свим на тај род људски, на жене. Седнем на кола, па у Филиново. Идућиатаром Лалићким, стегло ми се око срца, кад сам телепе земље опазио пуне баруштина, ривача, рогоза шаша а на више места и трске. Јад те мора задесити, кад то видиш. Усев тек се помолио напоље. Еако дође на границу Филиповачку, одма ми одлану и готово сам лакше и дисати почео. Еуда ти око допире, зелен на зелен. Жито до колена, раж до по-

Цокна долази од немачке речи цик-цак овамо—ожлмо, народ скратио. Лајб, немачка реч значи тело, струк.

аоо