Глас народа

291

(Г

БРОЈ 37.

„Г Д А 0 Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV,

јаса, јечам и зоб могао би закосити ди дод хоЂеш. Нуз границу велик каиал ископан, нун воде, у њега мањи канали иду а у ове јенлеци из појединих њива воду пропуштају, те њиве суве као да те силне воде никад ту није било. Село имје као варош. Поред кућа можешизими у чаранама иГш. Овуда цигљом патосано. По авлијама стаза од цигаља до штале, до шупе, до свињца. до бунара. Негазиш блато до колена као онај, што је Еерци иун магазин хаљина накуповао. Све мириши кад им у собу уЈјега. Ту је све чисто и опајано. Једном речи, рај божи. Ваш су нијаце биле. На пијаци видим Далићапа поред својих кола. Дошао човек са женом на пијаце. Она седи на земљи иоред котарице СЈаји На њој сукњица нека и реклица, да неможеш знати, од чега је. Како је ветар мало ладнији дувао, то се она кепељом замотала, подигла је пају држи око врата. У човекашубара олињаласе; укожуха на лактовима вуна исиала; чакшире закрнљене на десет места и то не као што се крпи, веП је закрпа с поља па изгледа као да си у руку узо блата те Гшпио њиме по чакширама. Па бар да је закрпа једнака, но је једна бела, друга од зелена цица, трећп од Еоже а чакгаире од чоје, која је некад сигурно плава била. Опанци му увезани канапом. Кола му беху као од коре бунденине, кад увене, на све стране климата. Ј коња нртени амови, а коњици као какве мачке, које морају од самих мишева живети. Сви четверо тако стоје па опустили главе; сви мршави као оних седам Фараонових крава; човек и жена као смежуран лимун, који је трунути иочео; а Шваба проре нокрај њих, велика крупна људа, црвен, дебо, као какав бик изгледа, гга иогледа на нашег ЛалиВана те се насмехну и оде даље. Све тутњи, кад иде, валда је помислио у себи: Ејјадници, нашто вам је живот, кад га уживати неможете и неумете!

II заисто, тоје нризор био за мене носматрача тако тужан, да сам се заплакати морао. Кануше ми неколико суза. Еј Србине, докле ћеш тако нехатан бити? До*ле ћеш се уздати у туђу помоћ? Докле ћеш гледати својим рођеним очима рођену своју пропаст? Чудио сам се, како је то, да Швабе тако напредују, па запитам једнога за узрок. „Па то није чудо госиодине," рече Шваба,, ја ураним па три иут до зоре однесем за скупе новце ђубре из Лалића на моју њиву а Рац онда тек устаје. Ја потрошим на мој ланац 150 ф . ђубрета, те посејем једну и другу годину кудељу па после треће године жито. Онда ту госнодине, нема тог врага који ће учинити, да неродн, ту мора родити. На видите, наше жене своју ку-дељу иреду, ткаду и шију себи и нама кошуље и одело. Мени четир кошуље трају по 6 година. А ваше жене купују за скуи новац памук па ткаду оида, кад се највише у пољу ради. А шта је памук? Еао и друга научина. То није за човека паора и гешког радина. То је за Господу, која ио писарницама седе. Али видите Госнодине, ми онет морамо њих да чувамо, Ми несмемо донустити, да се они разселе, јер ми без њих неможемо живети." „Како то?" „Ето како. Ми смо научили, како се смркне, да лежемо у наше дуње, а, они чувају наше добро наше свиње, коње и друго. Њима ненауди нн киша ни лед ни снег. Они све издрже." Јаој Србине, жалосна ти мајка! Дакле други те пази зато, да слугу неизгуби; други ти неда иропасти зато, да с тобом посподарити може! Дотле си дакле дотерао? 'Ги, који си некад дичан народ и господар био, сад си роб и слуга некада горих од тебе. Дошљаци сада тобом госиодаре, атилењштино пузиш предњим као црв и лижеш пра са ногу њихових! Тешко теби. роде мој несретни!

ЗАБЛУДЕ II ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА. Од ђорђа МандровиЋа, пароха лештанског. (Наставак.)

С Богом памети. Тако веле извесна браћа кад се већ толико налију вина, да се с памећу почињу растајати. Да красне браће! која не уму весела бити, док сене опросте с памећу, док се са свим не освиње. II ко да верује! то разумног човека недостојно претеривање у пићу код нас неки од наншх првих песника још хвале и нреноручују! Место да као напга стари овако о вину певају: Пијте випо гости наши Није вода то, није вода то,

Него вино жратошија Еоје пренеКе, које премеКе ПреметнуВе доиаВина Све је мене страх, све је мене страх. •Још Бога молимо и пречисту славу Свети Никола свјема нам помози! Ти дај нам винце веседо пити, Весело пити у части бити. Место да у том духу о вину певају, ево шта један наш несник вели: Ал' ти с' брате светле очи Али ништа само точи —