Глас народа

392

„Г ЈТ А С Н 1 Р 0 Д А."

ЧУ ГОДИПА IV

Испи чашу да т засузи око Ох таЕо се за марком јадује Таком сузом он се оплакује Други нак овако мудрује: Та добро је, та красно је Поред пуних боца. Ал добро је испијати Чаше и бокале! Кад Ја станем да испијам Дубоке бокале, Би се браКо зачудио Лакар који кале. Вво купа. ево кондпр Ево вина, на га лиј Ако хоКеш. ха ха ха ха Да си мудар а та пиј. Кад изданем чјшо, У ледни гроб^и тебе понећу. Станите ми поред гроба С препуним бокалом Па певајте нек се ори Шалај дадај даном. 'Гако се на жалост код нас нева! Место да се умереност препоручује, а оно се нрепоручује пијанчеље н испијање дубокнх бокала. Не зове л'се то здравом разуму ругати се и народ тровати? Ал са тогнијанчења јамачио и морао је први од наведенпх песниса онако рано са овим светом опрој стити се н рећи му: „0 да те тако ја пе љубља жарко Још би гледо твоје сунце јарко" На и другикао даје нризнао штетне посљедице претераног пиЕа, кад је у једној песми рекао: Тешко ништа није мојој души, Тек што жиће давно ми се суши." Према опасним посљедицама претераног пића биће дакле много паметније, да место наведене по словице и наведеннх речи нажих песника признамо ове речи из једне наше народне песме: „Пите вино, ал памети штедите Идте мудро. не гините лудо" Јесте!пите вино, то некаје свакоме Богом просто.Тавино, као што и само светоПисмо вели „весели и Бога и човека,, (0 суд. 9,13) „радост је срца и весеље душе (Сирах 31,33.) „на весеље је људма сторено" (32.) и „корисно је по живот човечји". (31). Тог је мишлења и први грчки мудрац Сократ. Код КсеноФОнта читамо ове његове речи; 1 „Што се вина тичене велим, да гане требапити; јер вино одиста опоравља душу, растерује бриге и човека весели. "(Част. 2.) И Плутарх грчки писац, хвали вино у својим дијететичким прописима и вели: „Вино јеизмеђу пићанајкорисније; између лекова најукусније и из међу хране најприја-

тније. "Дакле иите вино, али питега умерено;јер „вино је да развесели човека, а не да га крмачом направи. "Пите вино, ал штедите памет, јер, „тешко оном, ко памети, нема. "Пите вино, ал увек имајте на уму, да ,.више јењнх заклала чаша нег ' сабља "и „више се удави у чаши, него у Дунаву. Боље је трипут пропасти, него једанпут умрети. Дакле боље је више година ма како невољисати. него се смрћу једном за свагда сваке патње опростити? Ма зар живот може имати какве вредности за оног, који се непрестано с невољама бори? Не! „Боље и умрети, него увек у нужди бити" и као што једна наша одвећ стара пословицавели: „Бољша је чловеку добра смрт, него зал живот" Ми се одвише од смрти плашимо, но да видимо : да ми немамо правоји даније смрт тако страшна, као што је већина обично себи представља. Да чујемо, како су о смртн неки велики научењаци мис.тили! Свети отац Јован златоуст рекао је: „Смрт никакво зло није, шта више она је од велике корист." То нису мојеречи носветог Јована: „Смрт души покој;"(3. 23) ко јеумро, тај вишенегреши, (1>им. 6,7.), оставио се земаљског среброљубља, престао је зло на зло гомилати, своје груди црнитии Бога свог гњевити. Посљушај пажљиво: Смрт је нраведнима покој, деци утеха, робовима слобода, одануће онима, који се труде и муче, дужнима наплата, олакишца свакоме, који се брине и опона је греху." „Људи се боје од смрти, рекао је енглески мудрац Чеко верулашски, као деца од помрчнне. Но као што се овај нриродни стра код деце баснословним страшилама увеличава тако и онај. Посматрање смрти као преласкау боље биће увекостаје добро и спасоносно и стра од ње знак је слабости" Фонтењ, Француски научењак вели: „Смрт није рецепт само за једну болест; она је општи. универзални лек, одвећ безбедно пристаниште, од ког се не треба плашити, но шта више којеваљатражити. — Смрт, сиромаштво и телесне болове држимо ми за наше најглавније непријатеље. Но ко ј не зна да ту смрт, коју неки за највеће страшило држе, други јединим пристаништем противу бура овог живота, највећим добром нрироде, једином подпором наше слободе, опгатим и брзим средством против свију зала називају?" Ето! тако мислише о смрти и многи други велики научењаци (Наставиће се.) Л