Глас народа

БРОЈ 39.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А"

ГОДИНА И.

Ој, мдогаје Словачка мајкл отргнула од својих уста отргнула од уста свог одојчета и однелато на жртвеник народне просвете, где је видила славу иарода, гдеје видила закдаду спаса и среЕне будућпости свога чеда! Данас су јој наде нокошене! Ој, мдога бедна словацка мајка нроклињаКе вас, ви врази нашег духовног живота, тешко Ее вас проклињати тако да неКе бити бдагосдова на вашим делима ни на делима ваших потомака! ^ Словаци! тешка борба настаје за нас, Треба нам снажне воље, духа челачна. Кукавида, ко се увуче у буџак. Иеиријатељ незадовољава се једпим пљеном кад му тако сређно полазп за руком; но ми ипак морамо се бранити. БраниКемо се дакде, роде, како узможемо. БраниКемо се пером, а кад нам то забране, браниКемо се живим словом, а кад нам и то ускрате, браниЕемо се онаким средствима, каквим ће пас нанадати, па ипак 1емо се бранити; упиштити нас неЕе, јер, до врага, та ко би им порез плаЕао па њиове заводе ? Нека отимају, један пут Ке престати отимати, а ако нам све одузму остаКе нам наши домаЕи кутови, па онде, где смо си до јако пржноведали о нашем народу, онде Еемо распаљивати у срцима нежне младежи таку љубав к народу, к просвети и к човечанству, којунеЕе скрхати ни обманљив сјај ни оштар мач. Ми смо трпити навикли, ми писио одмекли у обилатом уживању, али ми нисмони веруизгубиди укопачну победу правде божије, правде словачке."

РАЗЛНЧНОСТИ. (Како варају народ трговци што коње купују). У Суботици купи пеки талијап од једног суботичана коња за 180 ф . чим га капарише он му одмах одсече реп. Ири исплати наЈе неку ману па кон>у и задржи за то 5 ф . а. вр. Суботичан нехтеденишта попустити а Талијан Ее му натореЕи ето ти твој коњ, дај моју канару. Суботичан кад виде коња осечена репа неимаде куда него попусти 5 ф . јер други би му купац више трипута за то одбио. Ово није новина, ово се свуда по сели догађа особито де Чивути коње за војску купују. За то недај коња од себе докти га неисплати. — (Митрополит картарош.) Босански митроподит Дионисије, који је био у Карловди кад се запатријашио садањи патријарх, враКвјуКи се у Босну сврне у гостионик у Митровицу. Ту послужитељу рекне да позове кога од господара изкаФанегоре у његову собу да се карта с њиме„намале ил на велике новце." Послужитељ позове некемитровчане, но нико нехте да се карта јер, ако он изгуби, пропао му је новац а ако митрополит онда тешко кукавној раји она Ее то јако осетити, напоштенСрбин нехтеде својој браКи зулума чинити. Мптрополит кад то чу он заиште од послужитеља карте. И кад ове доби, он извади товар дуката на сто, раздели га на две гомиде, па се стаде сам картати и прекарта се читаву ноК сам самцит. Ади у соби митрополитовој неиђаше на миру као кад је човек самац у једној соби. Ларма псовка беше унутри као да се десеторица играју. Бре окиш пари, окиш дукати моји сос превара и ту каже мадо иедође и до кика само да је онај други косе имао. Најпосде расрди се просвештени и ударив песницом у астал уби ортака и оте му све новце што је од митрополита искартао те тек пред зору леже и заспа. Ово су приповедали људи отуда нама а ми даље.

(Чудан Тестамент). Прииоведају да је у Ст. Бечејуумро један господар д у тестаменту овако наредио: Све остало имање остављам најбољем сину мога брата М. Брат сдучајно има 5 синова, и сад се незна који Ее бити насљедник. Ко Ее да докаже, које је најбољи сип. Каже се, да тестамент није правио човек, који је спремљен за таке ствари. Треба дакле пазити ко тп шта нише. (Мали се вешају а велики луштају.) У Винковцима седела су недавно два грађана за једним а два официра за другим асталом у ка®ани. Пред једним и другима горела је свеЕа. Грађани су пиди обичпо випо, а официри шампањско. На то Ее реЕи келнеру један од оне двоице, и то беше главом син садашњег бана хрвацког МажураниЕа: је диЖандавам сени свеКа неисшгаКује од оног што те гољепопију? Тупримети један од грађана, кад би чекали гостионичари само да ведика господа долазе и гаампањер пију а просто вино неби грађанима точили, да не би ни чирака а камоли свеКе имали. Банов син на то се иснречи на грађана: Јхут типростачко псото. Овај му врати: ћути ти господско. Банов син устапе извуче сабљу и нрободе грађана испод врата. Грађан лежи тешко болап у Випковнима а баповом сину ни бриге, преместили га из једне штације у другу, ма да је то треКи пут какомирне људе сабљом сече. То је баш „банов слободњак." (Барјак са тринајст мртвачки глава.) Генералица Дамјанибка дпла Је нанравити барјак на ком је извежено 13, мртвачки глава. Тај је барјак ношеп у Араду 24 о. м. кад је слављен спомеп 13. мученика Мађарски који заједио са генералом ДамјаниКем бише погубљениу буни. (Нови јаничари). У Словачкој када је последња колера бида, остадо је 399 деце без оца и мајке. Та су деца донешена у дољну Мађарску и раздата међу саме Маџаре. Сваки на прсима поси плочу с натписом како му се име н куда иде. Жадост је погледати ту децу, пуКи мора сдовачко срце кад види како му јато подмлатка његова пропаде, јерКекад се помаџари бити као и Турци јаничари. Два братаме^у овом децом би одређено у два различита места да се предаду кад им се ваљало растајати они се за^рлише ннедадошеда их раставе плачућн и за помоК вичуГш. — У Земуну имаде 12 шкодских разреда, у сваки иду по 40 ђака. Нема пунвх 5000 душа тако да на хиљаду душа додазе сто ђака. Ово је лепнанредак. Учитеља имаПплате су им приличне. Нека би се дакле и друга места на Земун угледала. — У Србији су купљени новци за споменик кнезу Карађорђу и Михајлу и споменика не би а за новце се ништа не казује. Тако исто купљени су новци да се оснује фонд за оболеле војнике народпе војске. Фонда не би а и новаца нема. Неки Велимир ПротиК скупљач на фонд иште рачун о новцу од старијег. Да небуде са споменици и фондом као и са спомеником Доситејовим. — Српско народно позориште бави се у Земуну. Земунци се хвале с њиме а дозориште са Земунци.

О Г I А С. П« Т д*џ на ораЕе земље и куЕе које кирију носе, може иЛнЛМ сваЕ0 У Аустро Угарској и Ердељу по 6'/, % добити уз одплату 7'/ г % на 32 године и то од 3000 ф . до једпог милиона — изузимајуЕи зн сад развојачену границу. Заједнички (солидарни) зајам неодобрава се. На нлаЕена писма одма се одговара. У Ст. Томашу. 2- ОПШТИ ПГОМЕТНИ ЗАВОД

власник „задруга за орпоку народну штампарију— уредник: НаНТП ИоПОВНћ.

Српска народна задружна штампарија у Псвом Саду 1874. год.