Глас народа

' БРОЈ 38 „Г Л А С Н

Ло сила Свегашњега који управља судбинама људцкима, биће мој најјачи наслон, моје уздање, мој пристан. Тврда и жива жеља моја, да послужим искрено и својски цркви својој и своме народу као прави служитељ св. олтара, као строитељ светих тајни, као нроповедник живе бижије речи и истина еванђедских, и озбиљна моја намера да на основузакона црквених и установа, одговарајућих тима законима и потребама данашњега времена, и утемељењу вере православне и просвете у нашемнароду, — биће ми руковође на новом пољу мога делања. — Љубав и поверење повереног мн народа и свештенства биће ми стални помагачи при извршивању претешке моје задаће; устостручиће моју слабачку снагу, да неклонем под теретом озбиљнога тога свога рада! Теби, високоиреосвештени архипастиру, — који си се потрудио и дошао данас у ову нашу средину, међу свој народ, међу своје верне, да их надгледаш као брижни стареЈиина желећи тешње свезе с, нама, — а та се може постићн само узајамним поверењем, искреним предусретањем, обавешћивањем и обменом мисли и назора; — дошао да сеизбли1 же упознаш с' нама, с' нашим стањемиположајем, с' нашима нуждама п потребама; — да нас ноучиш архипастирском твојом речију, и да нам помогнеш у свему као пастир, који бди над душама нашима; — који си данас п црквеним чином потврдио једнодушни избор мој за протопрезвитера — за првог свештеника — ове општине, овога От. бечејског протопрезвитерског округа, — нека јеод мене у име свију нас топла хвала! Благодарим ти на архипастирсЕОм твом савету и поуку, у ком сн мн разложио моје будуће дужности и значај мога будућега рада. стараћу се н трудићу се да и ја и поверен ми народ нођемо свагда путем правде и истине, ноштивајући установе, које су донешене у корист благостања наше цркг.е и напретка нашег народа. — Препоручујем се са својима вернима | твоме архипастнрском старању, потпори и подржавању. Бићу готов да се у свако доба одазовем твоме архииастирском гласу, кад ме зовне на делање, на ! које смо, као чланови нравославне цркве и верни сннови свога народа, позвани да радимо за, спас !Ј наше цркве и нашег народа. Браћо моја свештеници, садругови моји и сурадени, — којима сам данас чино и званично постављен за окружиог старешину свештеничког, ево вам пружам братску руку, да се ухватим с' вама у коло будућег нашег заједничког рада. Ви сте се, који мање који више, годинама већ трудили у свештеничком звању и зацело вам је добро нознат пре-

А Г 0 Д А." ГОДИНА П.

красни, али и претежки позив свештеников: всја всјем бити да всја преобрјашчет,' 1 — Иримнте у вашу средину и мене — и ако млаТЈег годинамаи чином службовања, али можда доста стара искуством и схваћањем правога значаја и определења свештениковог у цркви, у народу. — Би сте са народом овога протопрезвитерата, ноклонили ми то ванредно поверење, да сте ме као најмлађег свештеника у целој нашој Јерархији изабрали за свога старешину. II ја, можда и по човечијој слабости. ласкам себи, да вас на то неје нобудило ништа друго, до-ли нрава брига и старање о добру поверене вам цркве и народа; — јербо сте се уздали, и с' пуним правом очекујете и сад, да ћете у мени наћи старешину, који ће вам претходити — не нерадом, сјајом, госнотством и властољубљем, него неуморним радом, живом нроникнутом љубављу и поштовањем према внсокоме своме позиву. — Дај боже не преварилисе у свом наду и у мом будућем раду! Ево ме вама на сусрет са слабачким својим силама, али јаког поуздањем у онога, којијесвију нас уздање, снага и моћ. — Гадо и весело саслушаћу ваше добре савете. Поклонићу се у свако доба здравом разлогу и нећу се стидети да се учим чему бољем, јер живот је наш жива велика школа, укојој се учимо догод живимо, а из кога полазимо опет зато тек као почетници — будите ми на руци у свему, што се клони на срећу и на добро иаше цркве и нашега народа; а нештедите ме са опоменама, ако би — што не дао бог! — нао у искушење да сврнем са правога пута! — Не будимо само свештеници од заната и најмљеници не'го прави служитељи и раденици у винограду госиодњем! Много је, здраво је много рада на нашем врло запуштеном, а и необделаном још пољу, — и особито у данашњем, тако рећи, прелазном добу. Близу је жетва, — а жетеоца јемало! — Сложимо се, здружимо сена заједничкирад; —јер човеков посебни рад има наслона и будућности само у удружењу; — а у слози је спас! — Пођимо напред! будимо прави искрени прпјатељи своје цркве и свога народа, прзви народни просветитељи, будимо у свему вернима образац и пример п речију и животом, и љубављу н духом, и вером и чистотом! Обраћам се и вама благочестиви христијани и сви верни мога протопрезвитерата, којих је искрена и непритворна љубав и неограничено к' мени поверење, слога и заједничка воља довела ме амо на ово место. — Хвала вам искрено на нревеликој вашој љубави и на поклоњеном ми поверењу, које ме је јако тронуло, јако дирнуло. Надамсе и уздамсе, да ћете ви, који имадосте у мени вере и поуздања познавајући месамо са чувења издаље, стећиумени