Глас народа

<г

ВРОЈ 40.

У НОВОМЕ САДУ, 6. ОКТОВРА 1874.

Издази сваке иедеље на читавом табаку. Претплата, огласи и дописи шазву се уредништву „Глае Народа" у Н. Сад.

ГШ НАРОДА.

ГОДИНА IV.

Цена је листу: на годину ..... 3 фор. на оеам месеци , . 2 » на иетир месеца . 1 п за Орбију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ ПЛАћА СК 5 НОВЧ. ОД СВАКК ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНК ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕНШЕ ИДИ У 1ИТО ВЕ&ЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗК У ОВОМ ЛИСТУ.

ЗАШТО ОПАДА ПОБОЖНОСТ У НАС.

Ако лист овај и није црквен ипак му је дужност обазрети се на све што у народни живот засеца, што се народа тиче; јер за то мује баш и дато име „Гласа народа." да се преко њега чује све, што народ мисли и жели, па било то о цркви о школи, о општини или куЕи. Но и да није тако, појава о којој хоЕемо да говоримо, такоје озбиљна да нетреба бирати места ни времена да се о њој говори. Заиста побожност код нашег народа јако је оиала. Но некажемо ми овим да жалимо за тим, што данас неће нико да иде гологлав норед нопине куће, што попа нред владиком нечини седам метанија, и. т. д. то никад и није била нобожност права, то је била лажна нобожност, то су били обичаји, који су понижавали човека до скота. Али има у нашој цркви и лепих и узвишених и светих обичаја, иа и ти се сада више непогатују. Од куд је то? Истина да млађи нараштај наш, који се учи по веВи школа, држи да је ноказао да је доста научен тим, што ће у шали говорити о овом или оном обичају црквеном, те тиме хрђав иример даје другима, алито нечинитолику гатету каокадонај, који је дужан да буде обрана чему, сам то ругаи. Све се онрашта, али кад се онај са светињом игра, који треба даје чува, онда ту пропадасве. Нека се свештеник у куЕи и на сокаку и нагаали нека се и напије, нека учини и други какав неред, и он је човек, није леио и недоликује му, али да се опростити; али кад поп Баба служећи свету службу или по невољи или по обести узме ангов место кадионице, па изсмевајући свету службу, место: кадило тебје приносим, каже: агаов теби приносим и нравославни то виде и чују, онда је једним махом вигае зла починио него кад други, који није евештеник, читава живота цркву обара. Но оставиПемо те поједине случајеве на страну и нрећемо на један појав, из новијег доба, који велики раскол чини у нагаој цркви.

То је силни развод брака. Данас ћеш тако рећи у •еваком месту, скоро на сваком ћогаку видети јжшуштеницу, Кад год нмје се ни знало да и то може бити. Ако црквени закони идопугатају развод опет Зтаеетаио развађање има хрђавих посљедица несамо •но друштвенн живот него и но само православље. Морал црквени, побожност је код таких пропала, и то тек највигае онде, де се тајним путем до што бржа развода догало. Има парница брачних, -изме1)у каквих голих сељана, које се ио десет и кигае тодина вуку, а каква хиљадарка може, кад се гаешајст година уда, до двајест година да се ■€ једним мужем растави и ако је срећа поСлужи да двоицу сарани и ио трећи нут удовицом се уда. Овај појав уини да млоги неће ни да се жене иего радије невенчани живе, велећи, кад се морам раетављати, овако ће лакгае иђи, јер ме неће когатати толико. Свегатенство наше истина чини- своју дужност, корећи тај дивљи браконо се обраћа често и на саму нолитичну власт. Али ко ће најпре исиред власнички кућа да ночисти. Има једно место де и капетан срески и судац, и <;рески пристав, и парох, сва власт, живи невенчана. На иијаци једној заузеле су њихове куће четири ћонгка, те куд иогледига неред. Госпе њихове иду на јавна места и ту су одликоване тако, да друге погатене жене морају да се уклањају.— На други мести, ако није бапг тако, али се трпи; јер се одмах указује прстом на распуштенице. Зараза та не шкоди само моралу, иоштењу, него и нобожности. Врак се недржи више за светињу, на тако се и друге светиње црквене олако узимају. Свети синод требао би озбиљно да се прихвати да се томе на нут стане, а то ће учииити само онда ако нареди да се боље чува светиња вере од оних који су ироповедници њени. Нравославље је нас Србе сачувало, те смо оно што јесмо, да не беше православља не би би.то ни Срба данас, ето су Шокци једне исте крви нагае