Глас народа

ВРОЈ 40. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV

У свакож народу, којд је пмао срца и снаге да одоли светскоме комешају, ницали су с времена на време поједини људи, који су имали живља осећаја за радост и тугу целпне; који су умели благом речп да привију рапе п болове, одушевљеним заносом да уздигну и запесу клонуле духове, пророчким погледом убудућност да очеличе срца, да не клону у борби — чаровитом силом своје појезпје да утичу да дух и особина народа одоли садагањости, да се оснажи и очеличи за бољу будућност. У нашем народу пониче у новије доба читаво коло народпих песника. опојено бнстром струјом народне појезије. Но истом што зајечаше народне гусле у рукама неумрлога Бранка и Његоша да занесу и раздрагају срца свију нас — за мало па да занеме са свпм, да нх не прпхвати рука Змај-Јована ЈовановиЂа. Ове године навршује се 25 годипа, од како је наш Јовановић појавио се као песник у своме народу. На струнама његових гусала одјекивали су у низу тих година заношљивп гласови, који су очаравали, заносили, уздизали срца свију пас. Час су те струне ромониле тихим гласом жубер-воде, час прижељкивале умилном песмом елавујевом, час дрхтале нежним уздахом љубави. Сад су опет громко звале у борбуза Српство : и слободу, славиле врлппе и јунаштво а шибале кукавпчлук и гњилу саможивост. Све што таји и кипи у људскомо срцу; све што Србин љуби и поштује; све | за чим наш народ тежи и жуди: умео је песнички геније Змај-Јована ЈовановиЂа да упије у своје срце, да прекали и нретопи у жару своје маште, па да разлије неодољивим чаром у сва срца, која осећају оно што јелепо и узвишено. А само онај народ, који уме да поштује људе што му уздижу снагу у садањости, да га окрепе да створи себи бољу будућност — тај је народ 'заслужио да сеу њему рарпју велики људи. Са жељом да од стране народа одамо скромно признање заслугама нашег народног песника. састали смо се и углавили: дадана20. окт. (I нов.) о. г прославимо 25 година дана, од како се Змај-Јован ЈовановиЂ појавио на пољу нашега песништва. Свечаиост ће та бпти речеиога дана у Новом Саду ; подробнијп програм исте објавићемо посебице други пут. У то име, част нам је, позвати свеколике поштоваче појезије нашега народног | песника на ту свечаност, да то буде достојан пзраз поштовања пашег према заслугама народног песника и књпжевника. У Новом Саду 1. октобра 1874. Одбор за иросдаву 25-тогодишњице Змај-Јована Јовановића: Перовођа: Председник одбора: А С а н д и к Јован Б о ш к о в и к Одборници : Александар ЈовановиЂ, др Лаза КостиЋ, Никола ПараскијевиЋ, Стеван В. ПоповиЂ, 1}0р1је N1. Попови*, Ђира М. ПоповиЂ, Љуба СтеФанови+1, др. Јован Туроман. Иредседница женског одбора: Милица Јовановића. Одборнице: ЈеленаБоижовнЂа, Ида Брановачка, Милица ЈојкиЋа, КатицаМанојловиЋа, Анка МилетиЋа, Минодора Полит-ДесанчиЂа, Јелисавета НатошевиЂа, Нана НатошевиЋа, Анка ПавловиЂа, Јустина В. ПоповиЂа, Јулка М. ПоповиЂа, М аријаТуроман, Тереза М. ЈовановиЂа. власник „задруга за орпокт народну штамнарију". — уридник : Панта Ноиовић. V « , м ===== Српска народиа задружна штаипарија у Новоа Саду 1874. год.