Глас народа

ВРОЈ 41.

У Н0Ј50МЕ САДУ, 13. ОКТОБРА 1874.

Излази сваке недеље ТТ 1Г I П ТТ 1 Т"1 П 1Г Д 4 ена је листу: па читавом табаку. I II /1 I 11 /1 II II 18 /I на годину 3 Фор. Претплата,огласии до- I || 11 I Г1 г4 I I 1 Л Д на осам месе Ч и ■ • 2 " писи шаљу се уредпишт- | Ј |Ј || Ј ^ |Ј /| |1 на четир месеца . 1 ву „Гл. Народа у Н. Сад. | | за Србију годишље 4 „ ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. ЗА ОГЛАСЕ ПЛАћА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКИ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ИУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТ1Г0 НИЖЕ ЗА ОНК ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШћЕ ИЛИ У ШТО ВКћКМ ОКИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

СРПСЕИ НАРОДНИ САБОР.

Ове седмице радио је већим делом одбор петнајсторице, који је имао да дотера саборско устросјтво оиако како би народу требало, како би синоду право и влади по вољи било. Посао је ово врло тежак те за то се дуго на њему и радило. Ко Не на три стране уговети. У нонедеоник беше јавна седница. Ј тој се седници претресало питање о коме Ее се устројству водити расправа о опом, што га је сабор пређашњи начинио или о оном штога је одбор иетнајсторице за ову прилику удесио. Лри гласању беху сви за одборско устројство, осим Манојла ХрваЕанина, коме је сабор одвише иопустљив и епископа ЛнђелиПа, коме сабор одвише иште. Устројство одборско неразликује се у главном много од устројства саборска. Оно је по предлогу посланика Максимовића начињено, али је и овај предлог јако изменут. Максимовић није споменуо у своме предлогу привилегије народне, а одбор иетнајсторице позива се и на њих доказујуГш и с њима да народ нага има право, да сам себи у цркви и школи господари. Максимовић је предлагао, да сабор траје 6 година као и политичпи сабор у Пегати а одбор је остао при три годнне. Максимовић је хтео да у саборском сталном одбору буде 0 чланова и толико замепика и то два члана да енискони бирају између себе а знаменике овима да бира свегатенство између себе, а четир члаиа са замоници да бира сабор кзмеру себе и то двоицу из Угарске а двоицу из Хрвацке и Славоније. Одбор је задржао број саборског устројства 9 из међу који је само један владика. Што се тиче тога, ко Пе бити саборски председник одбор је попустио од тога да сабор бира себи председника него је пристао да патријарх буде председиик. Поднредседника да бира сабор из световног реда. Када се и у седници саборској претресе предлог петнајсторице о устројству саборском, онда Пемо донети у овоме листу и предлог одборски и

закључке саборске. Претрес је одборског предлога заиочет у петак у сабору. У поменутој седници саборској од нонедељника, пријавио се сабору посланик парох Николић из Кнеза, којије изабран на место владике ЖивковиЕа. Горњо-карловачка општина моли сабор зазаштиту од загсонске одредбе хрватског сабора о школама. Ова је молба предата одбору саборском, који молбе прикупља с налогом да што нре сабору о њој извештај ноднесе. На нредлог др. Јована Суботића честитао је сабор телеграФски отварање свеучилигата у Загребу. Од понедељника до петка не бегае јавне седнице. У недељу предао је комесар неке примедбе о којима се у понедељник иосле иодне и у уторник у конФеренцији договарало. Ј конФеренцији одуторника беху и епископи будимски, горњо-карловачки, темигаварски и донекле бачки. На лсељу првих изабран је одбор од 7 чланова да са7епискона, иодразумевајући ту и патријарха, договоре се уоним иунктовима у којима се епискоии досад са сабором нису сложили. У тај одбор изабрани су: Суботић, Брановачки, Јов. Живковић, Касапиновић, Максимоиић Бранко Стевановић, Јов. Павловић, (Др. Милетић, др. Иолит и Александар Николић нису се хтели иримити, да буду у томе одбору.) Преповедају, да је сам епискои Стојковић изјавио у конФеренцији, да синод неће моћи нопустити од својих захтева Синод иде за тим, да се измену конзисторије епархијска скупгатина и опгатиие. И најмла^им егшскопима није по вољи гато је народу у конзисторији дат велик уплив. Еиископ Живковић нризнао је у конференцији, да има заиста међу захтевима синодским и таких од којих се попустити може, и усљед тога је и изабрато њих седам, да се са седам владика споразуму. Ово споразумлење. веле, нужно је с тога, што је боље да се буде најпре са владикама начисто, па ће и комесар попустити жице, а овако ако се