Глас народа

323

Г бГОЈ 41. „Г л А С Н

и удеси што са комесаром, владике Пе опет што зановенути, а влада 11 е се онда правити лена, па казати, ето ја бих вам учинида али владике нећеју.

ДА ЛИ СЕ Б011 Наши ирости. па и сами отменији људи држе, да се воћке подижу више из уживања и раскоша, да се на љих више иотроши, него што хаснити могу. Ко овако мисли, тај хрђаво мисли, јер можда ни једна земљоделска струка не доноси вишечистог прихода, саразмерно према издатку, као што воЕарство. У наншм удесним земљама воћарство би нас врло обогатило, уједно би нам се и иредео улепшао, а и само поднебље (клима) би се у нечем на боље променуло, где сад сваки час ма какво хрђаво време наиђе, Са воБарством би се многа наша сиротиња изранити могла, многа би се општина унапредила, имућнији људи би своју порцију само отудиснлаЕивати могли а и друге терете нодмиривали. А шта тек да кажемо за онај благодетни уилив, што на душу, осеИаје и нрави васколиког становништва утиче. Где се воЕка подиже и негује, где се недељом и свецем младеж и одраслији по баштама и воЕњацима скупљају и ту се проводе и одмарају, ту нема поквареног света, ту иећеш наћи по крчмама она свињска чуда и покоре, што сад по нашим селима наићи можеш! — А ко још може пореИи, да воЕарство не буди љубав домовини и | завичају? — Зар би се наши Срби изсељавали толико из Бачке и Баната, да је цела земља, башта, авлија, сокак, на и друм воЕем засађен, као што то ви| димо у честитим немачким местима у Бачкој (Црвенка, Апатин) и Банату (ХацФелд, Билет). Газуме се по себи, да је овакав пустош и парлог и Србину лако напустити, који се иначе врло тешко сели и своје огњиште оставља. Где год дакле видиш нредео засађен воБем, то знај да су ту сами вредни и честити људи. Што им је воЕе благородније, то су и сами људи племенитији, код којих крађе, безобразлука или другог неваљалства неЕеш наЕи. Колико воЕка и новаца доноси, послужиЕемо се овде неким званичним податцима о Немачкој, Француској и нашој Аустро-Угарској, У земљи Биретембергу (у Немачкој), која је у I полак мања од Србије, и где се много воЕа сади, роди гогишње у средњу руку око 54 милијунамерица различитог воЕа; а пошто у тој земљи има

Г 0 Д А." ГОДИНА IV,

Кад се веЕ ударило у иоиуштање боље свом него другоме. Г. Јован ЖивковиЕ искао је, да се у устројству даде уилива влади хрвацкој на саборске ствари.

А ИСПЈШШЕ'? 1 мил. и 800 хиљада дугна, то онда долази одсеком на сваку главу по 80 мерица воЕа годишње! Округ Некарски (где има највише воЕака у целој Европи) бере годишње толико воЕа, да му на сваку душу по 180 мерица долази. У округу тибиншком (опет у Биртембергу) добија се годишње око 200 хиљада мерица воЕа, што вреди до у 2 милијуна Форината. Нсто тако једина варош 1'ајтлинген (где је знаменита воЕарска школа, којој је управитељ чувени зналац и вештак Др. Е. Лукас) бере воЕа из свог хатара сваке године око 100 хиљада Форината. Оставимо Виртембершку пак иођимо и по другим немачким иределима, то Еемо исто тако лене приходе видети. У Алтенлапду (3 миље велеки предео надоњој Лаби) засађене су веЕином трешње и јабуке. Сатог маленог земљишта добије се у средњим годинама преко 1 милијун и 80 хиљада Форината, а у добрим годинама (као 1862) до близу 2 милијуна Фор. за воЕе, које је веЕичом извежено у Хамбург. У доњој Лужици (Гутеалушки предео) добије се само за трешње и вишње око сто и осам хиљада форината; у околини вароши Јенедобија се само за шљиве 1 милијун и 200 хиљада Форината, — а за орахе до 20 хиљада Фор. Иређимо у Француску, где се још много племенитије воЕе сади него и у самој Немачкој. Једно место на реци Сени добије за саме кајсије 5000 Фор. — Тћотегу добија само за једну Фелу грожђа (тако званог: Сћавбекв с1е Гоп1ашеМаи) 7—8 хиљада Форината. — Моп(хеш1, (гхе су ирве брескве у свету), добија годишне за брескве преко 50 хиљада -Форината. Ако пређемо у Аустро-угарску, ту нам стоји најбоље јужна Тиролска. Округ Боцен извозигодишње 55.760 цената воЕа и грожђа и много јужног воЕа у вредности око 453 хиљаде Форината, а толико се исто воЕа потроши и у земљи. Исто се тако извезе из III т и р с к е годишње воЕа за в и ш е с т о т ин а х и љ а д а Фор. Дуиавом до Пеште, а одатле даље. — Исто тако многу силесију новаца добива и Чешка за своје нродано воЕе. Тако је н пр: једини сиајилук у Тешину 1859. добио за иродато сирово воЕе 11 хиљада Форината, и ваља знати, да готово све воЕке беху младице. Многе онш-