Глас народа
ВРОЈ 41.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
Г0Д1ША IV
тине у Чешкој издржанају своје зваиичиике једиио од продатих младица (из онштинских вртова) и од сировог воНа, које се но друмови бере. К е <г к е м е т н !! а I) К е р е ш са околином добиј а до 100 хиљада м )рица самих јабука; године 1868 нродало се ту кајсија за 250 хиљада Форината. Вели се, да у добрим годинама добију ти људиза различито воЕе око милијун Фор. које селродавеБином у Немачку, Пољску и Русију. Шта би наша Хрвацка, Славонија, Срем, јужии Ванат и Вачка Орбија, Босна, Херцеговина, Далмација и стара Србија тек за воће добила, да је више воље, вештине и знања? Колико бимилијуна Форината у српске сиромашне кесе дошло, које овако други вредни нарот иа горо.ј земљи и неудеснцјем нределу добивајуу Но воВе се не нродаје само сирово, већ га исто тако кувају и суше, пак продају. Ту су ти различита слатка, ушећерисаиа и умедљаиа воИа,уку-
вано у стакладма, маџун. некмез, сирац, шира, вино од I;оМа итд. — нак и осушено нр: шљиве, јабуке, крушке, вишње и трешње, Нак најпосле, што се ни сирово продати неда, нити се даје супшти, од тог се пече ракија, цеди уље, ране свињи, ђубре воћњаци и вртови ит. д. Желим да са ово неколико речи иобудим само озбиљну вољу и заузимање код појединих разумнијих и родољубивих Србаља да нодижу иди нотпомажу подизање воћа и ншрења пдеменитих врста, пак ће онда из те воље лако набавити се и вештина и знање. Ако ми сл. Уред. (Врло радо Ур.) овог цравог народног листа и даље места у листу даде, иотрудиИу се да према своме слободиом времену наиишем нека најнужнија и најважиија знања о нодизању, сађењу, облагороЈивању, кресању инеговању воКака. У Србобрану 1. Н. 5. нар. учитељ.
ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ П00ЈГ0ВИЦАМА.
Ако "ће триста, без попа ништа. Тиме се мисли рећи, да ма се и стотинама људи на крштење и свадбу искунило, све је то бадава ако свештеник ту није; јер без њега не може се ни крстити ни венчати. Но то не стоји увек. Што се крштења тиче ваља знати, да правоваљаио крштење није само оно, које свештеник у цркви свршује. У случају нужде може крстити и 1)акоп и други који ХришНанин на и бабица. Главно је то да се дете три иут у воду загњури 1 и уза сваки нут ове речи кажу. „Крешчајетсја раб (или раба) божији во имја оца и сина и свјатаго духа амин." А да крштење могу и несвештеници
') Да мс не би ко зло разуиео, ва.>>» ми навести разлоге зашто сам рекао, да дете ваља трипут у воду загљурити. Православна црква учи од вајкада, да је крштеше само онда правоваљапо, кад се дете у воду загњури, „погрузи". Тако 50 канон св. ап. вели. да се има крстити „в три погруженија." Тако вели и Јустин мученик: „Онда их водимо на воду и ту се купају" (лутрон пиунте) (II), тако Тертулиан: „Тег тег §Н ;атиг" три пут их загњуримо — Тако Григорије Нисс.ки: „Сидажење у воду и трикратно погружење" (то трис ен афто гонесте) (сл. кат. 35.), — тако и вел. Василије: „Трима погружењла (трисин катадисесин) и трима призивањма свршује се велика тајна крштења (о св. духу.) Ср. Прав. Испов 1, 102. — камен вере 1040, — Шагуна пркв. право § 51. Тако учи православна црква, друкчије се пак предавало у карловачкој богословији, на име ту се предавало, да дете треба водом три пут или политичли га у н>у загњурити. Но то није православно, то је римокатолички
Од ђорђа Мандровића, пароха пештанског. (Наставак.) свршавати, то се види из ових речи АностолаПавла: „Јер Христос ие посламене да крстим, но да проповедам еван^еље" (1 кор 1, 17.) ТуПавлејасно вели, да његов задатак није да крсти, но да проповеда, дакле да се с проповедањем словабожјег имају занимати епископи, односно свештеници, а крштење да имају свршавати ђакони идруги ХришЕани. Узрок томе по тумачењу светих отаца Амврозија (на 1 кор. 1. 17.) Августина (против Детилијана III, 50.) и Теодорита (на 1 кор, 17) тај је, што је проноведање велики и тежак посао, те га не може обављати сваки, но само онај, који је знања набавио и за то се ирииремио, а крштење је посао мален и лак, на га и мање учени (пшша (1осИ Авг.) могу свршавати. Да при веичању мора свештеиик суделовати, да се без њега не може брак закључити, ни то но ( стоји са свим. Из једногсписа грчких царева Леона Исаура и Константина одгод 740 зна се, даје
или лутерански. Јер код њи има прописа, како се крсти поливањем а како погружењем. (Неггод, Кеа1-Епсус1. Таи1'е.) А како се код нас обпчно крсти? Само поливањел, дакле са свил противпо православној цркви, која само за погружење зна и тиме Христово погребење и васкрсење предочити жели. Ср. 1'им 6, 3. 4. — ћирило Јерус. сл, поуч, огл. 3 и поуч. тајн 2, — Григорије Наз. бес. 40. — Јован Златоуст бес. 25 на Јов. Кадћетајдар мар у цркви престати? Изрецимо се било за погружење било за поливање, ал само се једном јасно и опредељено изрецимо!
323
#