Глас народа
г
БРОЈ 43.
„Г Л А С Н А Г 0 Д А."
ГОДИБА IV.
«ников тако, да је све занео, очарао. После тога дође у дворану несннк праћен од невиних у бело обучених лепотица српских. Ове му метушенаглаву србрн венац на коме беху широке свилене траке од три српске боје. На белој беше златом швезен натнис: Српкиње Змај. Јовану ЈовановиЕу 20 октобра 1874. Па црвеној: „наше жеље, наше туге и твоје субиле;" а на плавој: „те за то је данас наша слава твоје виле." Венац је стајао на јастуку од црвене кадиФе, на ком су од злата извезене гусле. Милан КујунџијЕ Абердар из Веограда предао је песнику дивно израђене гусле јаворове са свиленим српским тракама. Нацрвеној стајеше: „Београђани" на плавој: „Вмају Јовану Јовановићу" а на белој: „1874." На гуслама је вештачки изрезан грб српски и црногорски с натписом: „Слога и слобода". На дршку стоји: „Гусле су српска историја". Арсен ћирић председник занатлијске задруге предао је песнику сребрн дивит на чијој је пре-
дњој страни соко тица с раширени крили. Сваки је дар пропрађен лепим жељама предаваоца. За време читаве свечаносги пуцано Је из прангија. У вече беше беседа с игранком. Беседа је јако посеЕена била. По свршетку беседе насталаје игранка с весељем и трајала је до зоре. Том нриликом предадоше пријатељи несникови овоме сребрн пехар уз згодну наздравицу. На беседи читани су телеграми са свију страна српских. С много страна добише се добровољни прилози за увелачање славе ове. Међу овима да споменемо кнеза од Србије, којидаде 100. дуката дееарски. Од претекла новца издаће се целокупна дела песникова у врло лепој књизи. И тако се заврши ова слава. И ми завршујемо са жељом: Данас је сребрним веицем увенчао те народ, живио и напредовао и ти и народ, те овај био кадар златним те окитити венцем а ти га брате заслужио Бог да!
СРПСКИ НАРОДНИ САБОР.
Од важнијих нредмета, што су у преднрошлу среду решени наиомињемо ово: Предлог Стевана Брановачког, да се одреди да народ трошкове за сабор уилаКује у оброцима од више година унућен је одбору петорице, који ће о томе као и о другим народним приносима за нросвету предлог израдити и сабору поднети. Моловићев предлог, да се умоли Његово Величанство да уступи у бившој крајини државне зграде, у којима становаху официри, на школске и црквене потребе, усвојен је једногласио и одређена су троица, који ће тога ради начинити молбеницу. Предлог пароха Јеврића, да се изради, да општине црквене у Ерајини своје записнике политичним општинским властима несаопштавају, примљенјетакође једногласно. Управа сомборске препарандије молила је сабор, да се од 15 штипендија, које су одређене за препаранде на Горњо-карловачкој препарандији, две издају ирепарандима из горњо-карловачке дијецезе, који иду у пакрачку илисомборску препарандију дотле, докле се у горњем Еарловцу препарандија неотвори. Гешено Је дакле, да се свих 15 штипендија издају нрепарандима из горњо-карловачке дијецезе, ко.)и се уче у Сомбору или Пакрацу. У овој седници прочитанје предлог петнајсторице о томе, катсо ће се одсада бирати митрополит и одређено, да се тај предлог штампа и у петак претресе. Још је ове седнице усвојен предлог пар. Јовановића о купљењу парохијала.
У петак беше седница саборска и нре и после подне. Већало се о предлогу нетнајсторице како да се бира митронолит. Милетић је нредлагао, да се из разлога, што сабор ради нод притиском комесара овај важан рад остави за боља времена. Иоведе се говор о томе, но усред договора уђе комесар нод сабљом у сабор, седне натријарху сдесне стране и изјави да влада у име царево нозива сабор да обави и уредбу о избору митрополита. Већином од 7 гласова реши се да се послуша комесар. До подне су свршеиа четир чланка од поменута предлога. Одбор је предлагао, да се одреди да митрополит може бити „од иосвећених енискоиа српских." но решено је, да може бити „из духовног реда српског народа и језика." Дакле, да се млађи од владике може бирати за митроиолита, само мора бити свештено лице. После подне продужено је већање оначинуизбора митрополита. Код \'ЈП. чланка, де се говори о потврди митрополита, донео је Милетић предлог који одређује кад може цар да ненотврди, а кад мора потврдитн избор. Еасаниновић је донео нредлог из ког Ј 'е излазило када у којим случајевима цар може ненотврдити избор, по чему се расумевало да у другим случајевима нема путаненотврдити, но само није речено мора. Милетић пристано уз ЕасапиновиВа. Максимовић, владика Живковић др. ПавловиК, Брановачки и др. побијаху Еасапиновића а Бранко СтеФановић и Милетић држаху уз
_Ј