Глас народа

БРОЈ 45.

„Г Ј1 А С Н А Г 0 Д А."

ГОДИНА IV.

пола ђубреиито, Ни за свињс није игго се човеку даје. Одаџија може да држи и по једну краву али њој је одређеио тако м д сто за пашу, одакле неможе донети ни две три олбе млека а спахинадоноси до 12 олаба уједаред. Гадиии добијају огрев. Али ако су гањеви. то их мора.ју сами правити, ако су дрва, то онда морају сами иГш у шуму и купити суварак или вадити пањеве, те тиме госнодару бадава шуму крчити. Смеду и за себе понешто баште држати алита је толика да је свака жаба прескочити може. Но и дрва купити и башту радити смеду само у недељу. Свеца другог осим недељеииемају. А и то само онда ако господа немају преча посла. Плата у новцу и раии добива се свакогмесеца Господар даје колико му је кад воља. Новацједва дотегне да се купи соли а маст неплива ни недељом а камо ли радним даном по кромниру. Кад изађе годииа онда се прави рачун, и ту сумноги радени још дужни господару место да од овог што добију. Господар пађе ту ;неке глобе, нгфе иеке штете. Има сиахија, којисве дације својеразрежу на радине своје. Шта више има их и таких, који заустављају од радииа, да праве тамнице у којима ове затварају. Лети се ради 10 до 17 сахата на дан. Зими мање од јутра до мрака, али онда се даје на даи само један сат одмора а лети два. Само једанпут се у години одпуштају од радње, кад се причешБују, а има и спахија, који ни то недаду негопо 60 и. мора да нлати сваки за то да сме иЕи да се причести. Од светаца само божиђ, иова година ускрс и дуови су дани у којима нераде радгаи немачки, иа и ону светковину о жетви, која је недељом свршаваиа укинули су госнодари. Слугама и радииима неказују господарити него он као кад за марвинче каквоговоре. Марва,свињи хуље, лупежи, пук и т.д. то су обична имена радинима. Кад год су јавно батинали господари слуге. Сада то већ нејде јавно него кад се де слуга у шупи добије. Но има иеко време од како свакч ба-

тина има два краја на за то сада иадзорници револвере носе кад иду међу раденике. Деца раденичка истина шаљу се у школу, али треба ли патрону*), да се леје нлеве, да се хајка тера, да камење носи и т. д. учитељ мора се иоклонити, па још и сам за децом да пази на ред, и на рад. 0 одајама у којима раценици живе нетреба ни трошити речи. Тамнице могу бити боље. али горе никако. Је ли тако и нашим раденицима, који имају своју красну куНу своје слободно друштво и три четири ланчића земље. Тога нема, који би имао образа да рекнеда јесте, пашта имје,кудасе селе? Та ако ниси кадар живити са своје земљице, иајми се за слугу. Газда де се најмиш урадиће на својој марви и твоју земљу. Ненродаји, јер тешко Ееш купитн. Та ни у Срему ни у Србији иеничу иечене шеве; знојити се мораш и тамо као и овде, та свуда поштен човек у зноју лица свог мора свој лебац јести. Али ти нећеш, да се знојиш ти хоћеш нод грм у лад а тога у Срему и Србији има али помисли де је лад да је ту и глад, а ова очију ова поштења нема а закони се на то слабо осврћу. Та овде ако радиш имаш шта ијести и понети. Гледао сам у Платичеву Надаљкину, де развија гибаницу и плаче. Три сахата је претискивала окаглијом тесто, али погача погача, кида се као да је хрђаиа пређа. Хеј како се то у Надаљу разтезало, кад један лист сав астал прекрили, па од окрајака још дваред га покрити можеш. Надаљкиња је плакала што се тесто кида, а и мени су сузе удариле, што се ми забадава тако раскидамо и пропадамо; разгњевен реко сам да се чуло: Хеј мој Шајкашу сеобару, не бежиш ти од иеиријатеља него од себе, на де си ти, ту тије и зло, јер ти си твоје зло, ако и од ког од себе утећи нећеш. Догорео си ти сам себи!

*) Иатрон, то је господар, ваштитиник долази од латинске речи патер отац, као да је господар отац радинила. Сачувај нас Боже такога оца!

—оОО§§000-

У нрошлом броју обећасмо да ћемо од песама Змај-Јована Јовановића донети за сваку врсту за лирику, за епос за сатиру ио један пример. Ако сада од једне врсте и два- три примера узмемо, ко би нам могао замерити, та ко до!)е у врт међу цвеће,, може ли да по који цветак више неоткине а ако нисмо од сваке врсте изабрали но најлеишу ко ће међу дробним бисером разликовати, који је

ПРИМЕРИ ПЕСНИШТВА. лепши. Кад узмеш књигу Јовановићевих песама, тако ти је као кад одеш у сликарску галерију па незнаш на коју ћеш страну да погледиш пре, тако ти је као детету, кад до1)е нрву пут у богато украшену цркву. Ево дакле једне лиричне песме: Песмо моја, закити се цветомј Песмо моја, замириши светом;

354