Глас народа

355

БРОЈ 45.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА ГУ.

Још сва срца оладнела нису ПознаЕе те, песмо, по мирису; ПозпаЕе те, да си чедо миља Да ти ј' љубав мајка и дадиља, Да си рада певати о сласти РазумеИе што не умеш казти, Песмо моја, веИ си на полету, Поздрави ми све па овом свету, Поздрави ми славље и голубе, П сва срца, која силпо љубе." Но о лепоти нема разговора, али мођу овим лиричним песмама нама највеВма срцу гову родољубиве песме његове, јер он ни кадпије, никадплаче, ни кад пева не Кс да заборави да је Србин. А кад воле, на да другог кога воле а не српкињу то би — али ево нек сам каже шта би било: Да ти ниси српска мома, Притего би друге жице, Певао би твоје очи, Твоје груди , твоје лице. Да тн писи српска мома, •Ја би теби Фале вио , Ја би тено , ситно , депо , Пе би'л ти се умилио. Ал шта зборим, куд заиђо ! Да ти ниси српска мома, Цео грдни свет би био Међу нама двоиа. Па ево шта вели Змај-Јован Јоваиовић, шта треба „Мати снну код колевке да пева: Склопи очи, невипашце младо, Буји , паји , материна надо , Безазлено моје гопџе мало , С неба си ми у колевку пало Замириса миром милодува Спавај, чедо, тебе мајка чува! Буји, паји моја мила снаго , Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце ко зеницу гледи, Душу паза да се не новреди, Да остане као роса чпста, Као капља сред зелена листа. Буји, паји моје Српче мадо, Небил скоро душом ојачало, Да искочиш из кодевке , свне , Да покупиш по свету врлине, Да се пустиш сам па своја крида, Јер мајка роду наменила. Буји, пвји, мој сокоде депи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца веК па бој опрема, Да с' отмете, — г ил да погипете, За сдободу да соколујете. То је мати, така треба свака српкиња мати да је, па да не чекамо „на пролеће."

Енични несама, иисао је Јован Јовановић више, но ионајвеПи су му у тој струци преводи с маџарског, које је тако израдио, да кад се не би знало, које је пре ра?јсно, морао би помислитида су Маџари са српског на свој језик преводили, а не Србин са маџарског на српски, толико је ово сриско надмашило опо маВарско. У врсту енских песама наводимо иесму у којој песник казује одкуд је створила се вила. Вила ни пре Косова није била натпем народу ненозната, али песник је то унриповетци, епосу свом, извео, како је вила од српкиње девојке после косова постала, па да је тосрнска вила, ево како он казује: „Борило се, па се уморило; Мртва лежи на Еосову војска, Слобода је мртве испратила, Оставила живе сиромаке, Нек робује, ко робством дугује; Који живот у ропству поштује, У крви се круна утопила Црвен крвца од жалости црне, Видов-дане видео је мегдане , Видео је славу и јунаке, По сто срца у грудима једним, Једну снагу међу стотипама, Како с свети пре нег што ћс мрети Видео је оно срнско сунце, Како сину , па како се вину, Како стаде, па како западе А тама је на мртвило пала, Црн је барјак ноЕца разавила, Поду-месец крвав изаш'о је Победио ј' ал га скупо стаје. НоК је пада невесела, тамна Гора ј пема, у њој душе нема Само једна лепота девојка, А депа је као стручак цвета Умиљата ко тица грлица, Жалостива као глас славуја, Па по гори, тужне речи збори: „Леле мени, кукавици сињој, Младости ми и животу моме Да самцита остадо на свету; Што би мушко то ми изгипуле, Што би женско то ми пресвисиудо, Немам рода, немам завичаја На косову сва ми среКа снава, „Ој Србијо! постојбино дивна, И јунаци, дико и поносе, Ој слободо, погажени цвете, Српско имс, порушеиа цркво, Како Ке вас оплакат девојка; Тако млада дању ноћу јада, Такв Српка виче и нариче; Ал невољи на овоме свету Све је глуво до Бога једнога. Тако траја неколико дана Од туге је косу распустила Од жалости лицем побледела Сузе су јој руво обелеле