Глас народа

356

БРОЈ 45.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

Од теамБе јој поникоше крилаТе се створи у горици вила. Од сатиричних песама наводимо ону, којомџесник удара на ншионстно, те жандари место да бране свакога и чувају од зла оии шпијунлуком својим товаре му зло на главу, а онн, који су то наместили, изговарају се да то ради спасења земаљска чине. Ево те песме или управо питања! „0х, кажи ми Пемзњо , Славо папга стара

Г0Д1ША IV.

Ох, кажи ми Душане Еоме нема иара, Како знасте опстати Без икаква квара Па јога бити велики — А све без џандара. Овом приликом ваљало би нам да споменемо сав књижеван рад Змај-Јована Јовановића, али он је хвала Вогу жив и ради и радиКе и даље па то остављамо млађем перу.

ШЕОЛА ЗА СЛОВЕНСКЕ ДЕВОЈЕЕ У ОДЕСИ.

Словенска добротворна дружина светитеља ћирила и Методија у Одеси, уредила је нарочиту школу, коју је назвала „Питомник" за девојке из словенских земаља нарочито из српских и бугарских. У томе заводу имају за сада безплатна места 15 девојака, из поменутих земаља, а ако срестава буде, примиће их се и више. Девојке ће те ићи у разне школе месне, али ће живети заједно и васпитавати се нод надзором учитељака завода. Оне ће се особито спремати за учитељке у својим отачбинама било у основним било у средњим школама. 0'>ашка се нредају тим девојкама: српски језик, бугарски језик, вежбање за предавање у основној школи, невање и гимнастика. Дружина се нада, да ће ово нредузеће наћи потпоре у српских и бугарских онштина. У тај се завод примају девојчице не мларе од 10 нити старије од петнајест година.

Иемогу се примати само оие, које су глуве, кратковиде, тенаве, које пате од надавивице илн од какве прилепчиве болести. Школом овом управља поменута дружина, али иод надзором понечитеља одеског научиог округа. Оволико „Школа." а ми додајемо да је за децу из топлијих крајева, којахоће да се уРусији уче, Одеса, која лежинамору, најзгодиије место. Нреко зиме незгодно је уРусију путовати, али ко бихтео своје дете тамо дати или би сироче каквих честитих родитеља хтело тамо ићи, нека се обрати најпре писмено на иоменуто друштво, и иека аапита да ли би га и на нролеће нримили уту школу и ли да се на јесен другу дочека. Писмо се може српски или немачки написаги. Ову услугу ђемо радо и ми учинити; Еомеје дакле згодније може извештаја и иреко овог уредништва потражити. Надамо се да неће Српкиње из ових крајева битиискључене.

х>о^о«х

ФАБРИКА ЗА ЕКСТРАЕТ *) 13 МЕСА ГОВЕ^А.

Сваки народ воли говеру чорбу. а Шваба кад неокуси кашику „супе" незна да је ручао. Но ко ће у рату, ко ће на дугачком путу прево мора и т. д. вући за собом толику марву, да је коље и суиу кува. најпосле ко ће на селу, где говсфина слабо нролази доћи до свеже (фришке) супе. Све је то или не могуће или врло тешко, с тога су стали људи за тим да изуму како би се том помогло и неки врло научеи човек но имену Дибиг пронашао је, да кад се говеђије месо добро искуваита чорба сгусне, да се од тога така иста супа даје иаправити као од најсвежија гове1;ија меса, а једна Фунта тога даје толико супе колико читава

*) Екстракт реч латинска, долази од речи екстрахо, значи извући извадити исдедити и т. д. у овом случају подразумева се она снага што се из меса извади, која најбоље рани.

цента сирова говеЈја меса, јер једна цента тога екстракта даје толико оупе колико биседобило од 20—25 волова. Најзнаменитија Фабрика, која екстракт тај прави, налази се у Фрај-Беитосу у републици Уругуај у Америци. Фрај Бентос је мала варош, у којој живи 3 до 4000 душа. Варош ова лежи на реци, која се зове Уругуај. Река је код Фабрике једну миљу шнрока те могу највеће ларе с теретом уз Фабрику да пристану. Варош ова удаљена је 40 миља немачких од вароши Буенос-Ајрес, у којој се сада буна нојавила, те се по нолитичним новинама често спомиње, Испод варошн Фрај-Бентос исправила се лепа велика и пространа здања Фабрике, у којој се ексгракт ирави. С једне стране код те Фабрике стоји село у коме живе раденици с друге стране прекрасна башта код двора, у коме упра-