Глас народа

358

> БРОЈ 45. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV. !!

шају се са осталим и из тога бива поменуто 1)убре, које се гуаио зове, и које се за скупе новце продаје. На дан се у овој Фабрици закоље осам стотина до хиљаду комади марве. Месо се ваљцима гвозденим изгњечи и искида. На дан га буде до две хиљаде цената. Из овога меса, кува се као обитно по кујнама чорба (супа) но с том разликом, да се кости иикако у суну ие меНу, јер екстракт из костију врло мало ране у себи има. Меса се мете по 60 цената у један дубок гвоздеи казан. Толико се исто и воде у њега успе. Еазана ових има много. Да вода кључа паром се патера. Кад супа готова буде сипа се у судове, који су испод казана, каоонокад серакија пече. Месо се по нешто водом полије и на ново кува. После тога се скида маст са чорбе и ова се наново укувава, но пре тога се испени као обитно. Кад се испени онда се разливапо справи пљоснатој , која се окреКе и чорбу испарује и то дотле, докле је у педесет пута не буде мање него у почетку и док се не згусне, те буде као маидара. Лонци укојима сечорба испарује изруче се после у једанвелик лонац, у који двадесет ценатастане и ту се измеша чорба и изједначи, те се после у лимене судове , у које по једнацента стаје, пресипа. Један та&ав суд кошта 300 талира 450 форината. У саму Европу разашиље Фабрика 5000 таких судова, а овде се у мање прелива. Еад нас засада тога естракта може се само у апотеци добити и врло је скуп. Лекари га преписују болесницима.

Б Е Л Е — Како су кадгод таманили мишеве. У намастиру једном нашло се неко нисмеио у коме „царска висока привилегирана влада" нарсфује, да се мишеви овако тамане: Узме се шеница или јечам на се у јак цећ са растова пепела мете да омекне дотле, докле сасвим ненабубри, онда се осуши и разаспе око мишији јама, и неводи бриге. Баљало би покушати, па ако се обистини молимо, да нам се јави ко и де је то покушавао. — Мазиво за чизме. Више пута је ово илионо мазиво иреноручивано, но што се више има то се да оно најбоље употребити. Тако препоручује, „Буњевачкаи Шокачкавила" ово: Еуии по Фунте печата (печатна воска) смрви га на комадиће и успи у оку (Флашу) једну напуњену чистом и добро приуготовљеном виновицом. Оку добро зачепи, стави је на топло место и ту

Меса се у Фабрици тој насуши преко године 50 до 80.000 цен. Месо што је чорба на њему куваиа осуши се и кошта га цента 3 талира 4 Форинта 50 н. Месо ово није да га људи једу, но се свињи њиме ране и од њега се ЈЈубре гуано прави. Еад се кожа, кости и маст одбије недође Фунта нравагонеђија меса ниб новчиЕа, на нек је с машКу и костима још толико то је 12, а код нас је двадесет и четир новчиКа Фунта. Еожа вољуска у тој Фабрици вреди толико исто колико месо, кости и маст. На годину закоље се 150.000 комада марве и једно говече недође више од 30 највише 40 Форината. Раденици у Фабрици добро живе. Нанедељу заслуже најмање 8 Фор. норед меса за рану. Рибе, гато се око Фабрике врзу и гојазне су, хватају се ињихова маст унотребљује се за осветлење Фабрике. Од свега дакле корист се вуче и онда није ни чудо, што тако јако та Фабрика напредује. Ову слику наведесмо унашем листу стога да виде читаоци шта се може урадити кад се вештина унотреби и неосврће се на то како су наши стари радили онако Кемо и ми. Маст Американска веЕје угњездила се поред наше. Екстракт из гове1)нне заменуће скорим многе наше касапнице. ЈЈе бринимо се дакле, што код нас престаје одрањивање марве. Нећемо морати само зеље јести. Американске пустаре накрмиће то а ми, да се може само, треба тринут да један ланац жњемо толико је наиал.ено иа нас.

Ш Е Е. смесу више нута нреко дан промућкај. Онда мети у стакло комад раздробљена канФора велик као кокошије јаје. На то усии два иота чађи из оџака, и то добро иромућкај. Ако је виновица? добра, то ће се за три дана у њој растонити све ствари и мазиво је готово. Еад хоћеш да мажеш обућу а ти изручи у један суд неколико кашика и четком на мажи обућу. Акоје мазиво добро запет минутаће се упити у кожу и ова осушити. Еожа притом остане мека светла. и трајна. — Лебац за рану марви. Неки пекар Јензениз Фленсбурга, изнео је на изложбу некарску, која је у Берлину била, лебац, који је умешен од брашна од ражи зоби, кукуруза и пасуља и доказао је да је овај лебац врло добар за рану, коњма, кравама и свињама. У лебац за свиње немеша се зоб.