Глас народа

(С ~ ^ БРОЈ 46. У НОВОМЕ САДУ, 17. НОВЕМБРА 1874. ГОДИНА П.

Излази сваке недеље' ТГЈ Ц 1 1 Г| Т" на читавом табаку. I Л 1 Претплата,огласии до- 1 Ц писи пхаљу се уредиишт- « I 1 1 II ву „Гл. Народа у Н. Сад. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ,

I Г) П 1Г Д Цена Је листу: II Р 11 II II на годипу 3 Фор * 11 | I I 16 Ц на осам мемци . . 2 „ .111 11 11 јЈи на чети р месв ч а ■ 1 « 1 I за Србију годишње 4 „ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛДСЕ ПЛАБА СЕ 5 НОБЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШћК ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ШТА СЕ ОД ЕОГ Ј Има у нашем народу једна врста људн, која нити је пијаница, нити картаџија нити тумарало била и опет данас иде одрпана по свету и пати се глади. ВидиИете данас трговца, који није са саме пшекулације живио, него је свога рођенога капитала имао, де Је банкрот, као и оне варалице у чијим је дуИаима све туђе. Видићете занатлију који је радио, данико леншеније умео, де севуче од клупе до клупе по ка^ана а нити шта троши нити зарађује. ВидиЕете до скора чувена учитеља, или званичника народна, де за 15 Форината искапава очи пишуЕи адвокату дан.у ноћу. Све су то патници, којима не само нико неће да помогне, него за које нико ии еажалења нема. То су људи, којима се виче: живили, ала сте честити, нема вам пара, док су још у снази, а кад надну свако им окрене леђа: ко им је крив, што се пружају нзнад свога покривача. То су вам безобзирни родољуби наши. Но да ли је баш тако, да су они сами себи криви и да нико други није им иомагао да падну? Јесили сеједаред истакао, онда ако хоћеш да те иоштеним зову, мораш терати дотле докле не дотераш да будеш: луда, докле не пропаднеш па ти онај, који те је шибао да наггред јуриш, каже: а што си луд, ко теје терао? Је ли трговац или занатлија остављао десет пута свој дућан или алат и мотао по селу или вароши за општинску или народну ствар, а једаред није могао, ево ти их, де вичу ни мање ни вшпе пего: варалица, хуља, гледи само за себе и т. д. Је ли мањи чиновник то исто сго пута радио а једаред није, кад му је ирема глави било, кад своме ништа није користити а себи само зло навући је могао — онда јеодмах: издаица. Сад узмимо поштена човека,који јежешћекрви, шта ће тај радити? Јурну ће други пут у сваку ватру, или ће отићи у Турке, те и овде и онде пропасти за народ. Зашто је то? 'V

1 МСКАТИ МОЖЕ ? За то, што пикад нећемо да удредимо, да се зна, шта се од кога искати може. Од учитеља, ако хоће, да се зове народњи иштемо, да је с нопом увечитој завади, попа пак неможе бити народњак, ако нејде владици уз нос! | Иопа је нопа. Ако људи и хоће, да му што за леђи рекну и волу, кад га други решета, кад су пред њим они су његови. Нека је учитељ иајбољи, кад му се поиа попне наврат, ои семора селити. У народ се неуздај, данас те наговара на попу а сутра ћете терати зато. Што је он баш напону напао, не бинија трпио да мене школује а камоли попа, то ће рећи један општинар а сви ће му остали новладити: тако је. Треба да се зна мера свачему: дотле иштемо да ти идеш и ни корачи даље. Други ће прећи и ту преграду, али за тебе није. Треба нам и авангарде, али треба и резерве. Ми од неких тражимо, да све своје напусте, па да пропадну. Ми нећемо да помислимо, да су сви дужни радити на онштој ствари, па ће свима лако бити. У цркву се даје крајцара, а како би назвали оног, који да све уцркву асебизадржи крајцару? Тако, као што називамо оне, који јуче имаше свој красан дућан, своју пуну делаоницу, своју лепу службу, а данас су пропалице и просијаци, за то, што су се за свет старали а на себе заборавили. Па да ли су бар свету што користили? Не само да иису, него су му још штете направили. Позната су нам два честита родољубива трговца, који у свакој нрилици нанред идоше, па на свој посао сасвим заборавише. Народ је ишао за њима и слушао их, али до!је важан избор и по народ и по општину, а кредитори затворише трговине. Дуг није велик био, али изненада дође ексекуција. Спремајући народ за избор сасвимсуна термин заборавили, и бадава је био сав њкхов рад дотле, бадава сво упињање сада, противник њин и народни рече: За киме ви људи идете, за банкро— -ТЗЕ^