Глас народа
ВРОЈ 40.
тима, шта ће тај вас да учи, кад није кадар ии себе да научи. Хоће те ваљда и вама да дође ексекуција као и њему ? Више речи није требало трошити и иротивник би изабран. Посао народни је исто као и посао божиј, али Христос није казао свима људма: ко хоће за мном тај мора оставити и кућу и земљу и жену и децу своју, него само онима, којихоће да буду као и он — учитељи и аностоли. Наонако, кад би се то читава света тицадо, који хоће христов посљедоватељ да буде, ондаза сто година неби бидо ни једног човека иа свету. Христос није имао више од 12 апостола, а ми би хтели сви да смо. Што језа нежењена човека, то није за ожењена. Ја за себе не марим, ма и у ладној соби спавао ма и на трећи дан леба јео, кад хоћу да сам чувен, али нејако детешце, оно ништа не зна о тој слави, оно плаче: зима ми је и иште топлу собу. Еако је човеку, кад ујтру устане, а детезаиште: тата ја би иеба, а ти ни залогаја у куТш немаш. — Пема чедо моје, чекај тата Ие ићи да тражи — али дете незна шта је то нема; њему није до чекања, иа ако тата ие нађе? Ту да буду они, који ишту, да човек безобзирце срља наиред — па би видили били звали издаицом човека, који ради колико може за народ, али куће и деце ради своје неЕе да се излаже у лудост. Али шта ћеш, ти десет дванајст година био си нрви у свакој ватри за народ, патио си се и жеТју и глару, па би хтео, не толико себе, колико невине деце своје ради, да се смириш, те назиш де ћеш стати, учиниш истина више него многи букач, али невидете да барјак носиш и жутокљуии родољуб, који још ни на једној муци не беше прави се јуиак и тебе назива: издаицом, а неразборита
СРИСКА УЧИТЕЉСКА Под овим насловом изашао је чланак у извештају о срнској учитељској шкоди у Сомбору за годину 187 3 / 4 , кота је приредио управитељ те школе Н. Ђ. Вукичевић, који заслужује да се даље за њега дозна него што тај извештај допире, јер ако ишта, ова се школа читавог народа нашег тако рећи највише тиче,јер каква нам је учитељска школа такве ће нам бити и наше основне школе за децу. Чланак тај гласи: „Добре народне школејесу нај-
светина, која се крије испред најмањег олуја дере се: узми, распни га. Ту нема обзира, и шта знаш, зажмуриш и ајд у пропаст, ајде да будеш на подсмеј онима, којите хтедоше камењем. Јесте и опет велимо: награда је пропалим безобзирним родољубима — подсмеј, н ако текосажаљева то је нритворно. Изгоре ти кућа, удави ти се лађа, то се види. Сажаљевају те и нађе се и да купе милостињу, али изгорели ти више шта него кућа, јер лети бар моженг без куће бити, изгорели ти без чега никад неможеш бити — лебац, служба, то није ништа, то није морало бити, оно је од божије воље, а овде си сам крив. ћути дакле па трпи. Борба наша, у којој тако један по један нропада, неће никада до иобеде нас довести; јер одједног случаја стотина се поплаше и повуку путраг. Ко ради за друштво, тога друштво нетреба да напусти, али то је зло; код нас још нема ни друштва, код нас се зове само да има заједнице, и има је, а то је да сви заједно уживамо кад се што добро изради, алинећемо да знамо за патњу оних којираде. Лако је раденицима у Лондону казати господарима Фабрика : Ми нећемо, да по то радимо, или да тако дуго радимо, кад они имају фонд из ког могу по године живити да нишга нераде, али шта ћеш ти Јадан, кад ти данас кажу: сели се, а ти мораш одмах сутра у прошњу. Кад дакле једно друштво није кадро своме члану леба дати ма и за неколико дана, онда то друштво несме искати. да тај чдан свој лебац рескира ради тога друштва. Захтев да један све чини за све а сви ништа за њега, то је највећа ненравда, и за то докле се неуреди другојачије, сада треба да се зна: шта се од кога искати може, а не од једног главу а од другог нииотуре. Непроеипајмо дакле тако лако те речи: невера издаица, јер њима често чупамо срце најбољим родољубима.
ШКОЛА У СОМБОРУ. веће благо свакога народа. Само с ваљаном народном школом кадар се народ један меЈју другим на- | предним народима одржати и у сваком погледу напредовати, Ваљане школе недаду се ни замислити без ј ваљаних и стручно образованих народних учитеља, а оваки учитељи добијају се из учитељски школа. Ј прошдом веку овладала је била у Немачкој мисао, да се младеж нрипрема у такозваним нор-
3658