Глас народа

303

*

ВРОЈ 46.

„Г I А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

малним или угледиим школама, које еустајалепод неносредном управом школских надзорника иукојима су делали најизврснији учитељи. Ло примеру немачких нормалних школа заведене су и у иас биле нормалне школе и то 1776. годипе у Темишвару а 1778 године у Осеку и у Сомбору. Сомборска нормална школа била је од свију најбоље урсђеиа; њоме је управљао славни Аврам Мразовић, а између уиитеља отликовао се најпре учитељ а по том катихет те школе блажене успомене свештеник Атанасије Зарић. У Сомборској нормалној школи држани су сваке године редовно течаји за ирииравнике и учитеље и та се школа већ у неку руку може сматрати као иредходница садашње србске учитељске школе. Србском иароду није било ио вољи што му школе под врховном управом и старатељством државних ипоплепених директора стајаху, па је с тога још на сабору у Темишвару г. 1790. изјавио жељу да се школе иаше испод старатељства иноплемених и иноверних школских власти изузму и нод управу србског народног сабора и љегових законитих органа ставе. Године 1810. постави цар и краљ Франц I. за првог врховног управитеља свију србских школау Угарској и сдруженим краљевииама иаученог и родољубивог Србииа Стевана Уроша Несторовиђа.На предлог Несторовићев кр. дворском одлуком од 12 јуна 1812. нарсфеио је, да се учитељска школа за Србље у Сент-Андрији, за Романе у Ст. Араду а за Грке у Пешти оснује. Те исте годиие 3. новембра после свечане службе божије и призивања св. Духа отвори се учитељска школа у здању шкодском у Сент-Андрији код благовештенске цркве, које јетамошња обштина за потребу овог народног заводауступилабила. Први проФосори срб. учитељске школе били су: Павао АтанацковиЕ свештеиик из Сомбора за педагију и методику, Кузман Јосић учитељ пештански за славенски језик и стилистику; ВасилијеБулић свршени медицинар за алгебру, геометрију и земљопис. За катихету позван је био Лукијаи Мушицки придворпи јеромонах, који се тог позива није примио, него је и ову катедру од почетказа ступао проФесор Атанацковић. — Сљедеће године Атанацковић наименован буде за катихету и проФесора црк. појања а за ттро <т>есора иедасогиј е и методике д ;о !;е Димитрије Исајловић млади ироФесор гимназије карловачке. Учитељска ова школа била је јамачно прва и најстарија доброуређена учитељска школа уУгарској. Она је названа „Србски иедагогиум." У њој је било најпре три петмесечна течаја. Напочетку

I 1815. године уведен је двогодишњи течај, изостављено јепредавање алгебреигеометрије а задржана је само рачуница и расирострањена је настава у земљопису. Како је Сент-Андрија јако удаљена од средишта народа србског, то се 1816. нремести србска учитељска школа у Сомбор, где се од тога времена једнако иалази. У то време стари проФесор Јосић по жељи својој стављен буде у пензију, а збору проФесорском придодат буде Јоваи Живковић проФесор гимназије Карловачке, који је славенскијезик иредавао. Те године основана је библиотека србске учитељске школе Сомборске под именом „Народне Виблиотеке." Године 1817 изашла је на свет прва српска педагогија и методика ио Нимајеру (од Атанацковића или Исајловића), која се млого година као учевник главнога предмета у учитељској школи овој употребљавала. Сљедеће годиие дозвољено је нроФесорима да могу у Сомборске и ос/гале србске иародне школе на предавања одлазити. У Јулију 1820. године постане првим местним управитељем учитељске школе Василије Атанацковић градоначелник Сомборски, дочим је пре тога дужносг местнога управитеља одправљао сенијор, кога су проФесори између себе сваке године бирали. Около 1821 године нрипремали су ттрОФесори срб. учитељске школе за штампу учебнике. У то време катихета Навао Атанацковић радио је на састављању библијских иовести и превео Митерпахерово „Свилоделство"; проФесор Исајловић бавио се списивањем наособне методике: Живковић са израђивањем стилистике а Вулић радио је наземљопису и рачуници. Још пре тога бавили су се проФесори срб. учитељске школе са списивањем учевиих књигазанародне школе, и Несторовић је књиге те у рукопису ц. кр. дворској канцеларији поднео, али их је после многог околишења 1821 године добио натраг с примедбом, да се књиге те но мнењу запитаних старешина народних не могу у школе увести, што су простим језиком списане и тнто у њима многе религиозне науке има. — Несторовић небојећи се препона понови своју молбу ради одобрења предложених нових школских књига, иштући да се наимеиује одбор напредних и просвеЕених српских мужева духовног и светског реда, који ће безпристрасну пресуду о тим књигама донети, и кад на ову молбу никакво решење нестигне, онју је г. 1822 и 1823. поновио изрично изјављујући, да дотле неможе доброг успеха у срб. нареднимшколама бити, док се неуведу у њих како по језику тако и по садржају ваљане квиге школске. Решење