Глас народа

г ВРОЈ 47.

ГОДИНА IV.

Издази сваке недеље на читавом табаку. Претплата, огласи и до писи шаљу се уредшштву „Гд. Народа у Н. Сад.

ЛИСТ ЗА

РТВАРИ, ПРИ

Цена Је листу: на годину 3 Фор. на осам меоеци . . 2 „ па четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ПОУКУ I

за огласе ТТ .тг \ Ћ\ се 5 новч. од сваке врсте и 30 новч. за жиг сваки иут, цене су знатно ниже за оне огласе, који што чешве или у што венем обиму излазе у овом листу.

ЕАКАВ УПЛИВ ИМАЈУ НЕЕЕ КУћЕ НА ОПШТУ СТВАР?

Еао што школа и кућа у којој дете одрасте много чини да од детета постане овакав илп онакав човек, тако има кућа, које чине да одрасни, да друштво о једној или другој ствари овако или онако мисли. Много дакле зависи од тога каква је она куЕа де се друштво какво скупља да се дозна какво је и то друштво. Дућани, крчме, радионице занатлијске, суваче но селима а нарочито бербернице тамо и но вароши. то су куПе, које општој народној ствари или користе или јој штету праве. У послу народњем за самоуправу црквену и школску, на ујединењу омладине српске, на развитку политичне свести народње, свуда су та места врло важну улогу играла и данас раде а и у напредак радиЕе на послу онштем народном. Је ли трговац пријатељ народној странпи, сви који код њега пазаре, или ће држати уз његаили ако неће њему противан да буде неће бити ни самој ствари за коју се овај заузима. Док калФа ковачев окаљује раоник њих десеторица седе у ковачиици и са мајстором разговарају о свачему. Ако је реч о школи, о цркви, о оппггини о избору посланика саборска, о избору заступника жупанијска у свему је томе најглавнија реч мајсторова, како он о којој стваримисли онакопонајчешће његове муштерије раде. А шта да речемо за крчме? Знам да ће иам се замерити што и крчме уврстисмо у ред оних кућа, које могу бити од користи народу, та крчме су само на убијство народње подигнуте! Јесте крчме, де се све ускомеша, лупа, строваљује и преврће, те сваки дотле товари, док се тумбе неокрене па мисљете изађе пред черф и од крчме ностане крмче, али нису таке гостионице, де свецом или недељом до]Ју честити људи да попију чашу вина и поразговоре се мало, а нарочито нису по вароши гостионице, де сирома човек дођс да приноћи, или да се заложи топлим јелом кад зараду своју донесе да је у вароши прода.

Ту у таким крчмама често ћеш чути разборита разговора о злој години о радњи и штедњн и о народним нословима сваке врсте, па какав је крчмар како он о чему мисли, како је он обавештен, онако и своје госте упућује. Што су многа бачка места а ионајвише штоје шајкашки баталиои сав уз народну странку пристао и слободњачким духом заданут тосеимамного. захвалити крчмарима у темеринском сокаку у Новоме Саду. Та шта их је само бирташица Јове Јаноша на нрави пут извела. Код ње сврћу три села шајкашка, па кад та запита кога: познајеш ти Милетића, а овај рекне: не позиајем, онда одмах прежи па се сели, или кад рекне: знате ли шта се на сабору у Еарловци ради, знате ли шта је црногорски кнез наумио, или зашто кнез Милан путује, а гости рекну незнамо, онда седи па слушај, па ако си на сабору био, ти то неможеш знати што ова приповеда и ако си с кнезом заједно путовао, опет она боље зна како је де било. Којесу најбоље књиге српске, које су поштене новине а које нису, све тито она зна, ма да незна читати. једном речи зна ти та шта је цар вечерао, а Српкиња је да јој равне нема. Па тако она, тако „златни шаран," тако „анђо," тако „беливо." Тако темерински, тако градски, тако кисачки сокак, па је личудо, што је сваоколина новосадска народњачка, Што су честите крчмарске куће за прост свет то су берберске за занатлије, мање трговцеинижу господу. Вербери сунајученијезанатлије. Ониимају каде, па највишеи читају. Друге занатлијеноштују их са тога зиања, а н мања господа могу често да се од берберина чему науче. А куд ћешлепша поселаиего у берберници. Па кад је берберин -зашто зауает ту га нико не надговори н ако ои неувери све о чему он говори сви њега неуверише. Јели дакле добро то што он хоће то ће све на добро навести, јели зло повешће се за њим.