Глас народа
ВРОЈ 47.
„Г Л А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV
неначине уговоре са Романијом и Орбијом Турској за леђи. Тога ради ,је Аристархи Беј био код Бизмарка онај исти дан кад је и за Босну литао, а Бизмарк му је одговорио, да се ни за то ништа не боји. Турска иште да Србија и Ромачија кад начине уговоре са страним државама, да тек онако обичаја ради заишту дозволу за то од Турске а дозвола је ве! готова. По ту је чвор и за то као да се тај посао толико и отеже. Србија и Романија доказују, да они по париском уговору имају право склапати трговачке уговоре а да Турску и не питају, а Турска каже, да није таво. Има веК месец дана од кад Турсва прикупља војску у Босну и Хердеговипу и на Србијанску границу. Сада јевеЕ има тамо двоипом толико колико је лре месец дана било У Сарајеву, у С.јеници, у Новој-Бјелини, у Бава-Луци, у Травнику, у Бихачу. и у Великом Зворнику свуда јевојска умножена. У Херцеговину ,те дошло 5600 момака из Руменлије. Редиоа резерваша у Босни и Херцеговини има 12.000. Ови су добили од царевипе еабље и ништоље, а нушке стоје још у магацину. Осим тога нпредио је великивезир, даснахије у земљт до 1. #ебр. 1875. год. морају спремити две регименте кољаника, који ће добити карабине из Цариграда. Цап кад је последњи пут био у Прагу рекао је пги растанку градоначеонику прашком видиЕемо се скоро. и сада се проноси глас, да ће цар у месецу Фебруару иКи у Праг. Чеси се отуд по њих добру надају. Цар кад је из Чешке у Геделе у свој двор код Будима дошао одмах је позвао себи Шењеја. Шењеји је Маџар, који јемаље претеран од другух и вели.да треба штедња са свију страна а полагано да се корача напред. С тога се говори ; да ће садатање министарство пасти и да ће Шеаеј бити први министар. Садашње министарство пезна како Ке земљи да помогне. Оио хоПе да подиже порцију, али шта Кеш узети онде де ништа нема. Спугатај, скидај и ово, што вучемо. и не да још товарипг, виче «е са свију страна, а нонајвише сами Маџари. Руски престолонаследник био је 18. о. м. у Паризу. Романи су изабрати владику Мироиа за митрополита.
РАЗЛИЧНОСТИ. (Пензије за народне учитеље ) У министарству просвете ради се на томе. вако би се могле установити пензије за народне "учитеље. Предлог о томе поднеЕе се сабору можда још ове зиме. — У Великом Вападу умро је 14, о. м, у 64 год. барон Ст. РадивојевиК, и сарањен је по православном обреду. РадивојевиК је родом из Ст. Андрије, Ово је по свој прилици син славног јунака ФелДпајгмајстора Радивојевића, који је пре Радецког имао главпу команду у Пталији, где је карбонаре тали.јанске савладао. Имао је брата који је са четир компанији солдати у турским ротовима зауставио био код Томашевца читаву армаду турску. Шест до десет хиљада турака беше на његових 3—400 ударило. Царска војска би зажлоњенаа РадивојриЕ погибе кано оно Синђелић у Србији са своји соколови, те се и данас види код Томашевца спомен његове погибије и славе српске. РадивојевиК је имао и брата Синесију, који беше архимандрит у Гргетегу, кога је СтратимировиК митрополит гопио. Кућа РадивојевиКа беше православна и ни војник ни дипломата из њв није се своје вере одрекао. Еако је дух православни у тој куКи владао види се по томе што је једна женска из те куКе врдо лепо на клавиру херувику и друге црквене весме свирала. Стеван Радиво.јевиК.је на сваки начин последњи пзданак те лозе.
(Један чешки економ) дао је за издржавање нро®есораса укипуте Туроц Ст. Мартонске гимназије 150 Фор. ипоаудио се, да држи код себе два ироФесора са женом и децомдокле год не нађу другу службу. Чеси се сећају и своје браКе од стрица а ми пехајемо ни за своју рођену. Кад сунашипроФесори са гимназије новосадске ненраведно гоњени, никоих се нехтеде сетити. (У Будим-Пештанском народном позоришту) полупалису пре негде прззор и украли сво руво, од представе БранковиКеве. Није ли то комеунркос? Тим нас неувредише. Камо среКе да није ни било БранковиКа!
КЊИЖЕБИА ВЕСТ. ПОЗИВ НА ПРЕТНЛАТУ НА КЊИГУ 0 С7ШТКНК УСТАБА ДВА ПРЕДАВАЊА II ДОДАТАЕ од ФЕРДИНАНДА ЛАСА/1А. Сам тај писац (или предавач) говори о том предмету у првом свом предавању овако: „Свако вам то господо говори данас од јутра до мрака о уставу. "У свима новинама, у свима друштвима, у свима крчмама је непрестано говор о уставу. Па опет. кад озбиљно ово питање ставим; шта је суштина, појам устава? бојим се да Ке од свију ти, којитако и то говоре, редак се наКи, који би у стању био на ово задовољавајуКа одговора датк." Та два пред&вања је Ласала држао у Берлину у једвој грађанекој окружној дружини 1862. годике и додатак се састоји нз његовог одговора на погрешна ум^вања о његовом предавању. Зато баш што је овде разлагање о уставу у облику предавања и сувише, што је језик пишчев прост и деп, затојв то дело сватљиво и разумљиво, па и за самог почетпика у разумеваљу књиге. — Дело је више лута издавано, ја сам га}'по треКем нздању превео. За каражтерисање самога пиеца ево још нешто. Ол сам о себи каже на једном месту ово: „Ја припадам као што вам је познато господо, партаји чисте и одлЈЧне демокрације." Ведики цриродњак Хумболд се о Ласалу изражавао као о врло учепом човеку, а ђенијални песник Хајне је овакописао|,Фархангну од Внзе: „Мој пријатељ г. Ласал, који Ке вам ово писмо предати, то ,је млад човек одличног умнога дара | са најосновнијом ученошКу, најширим знањем, са највеКим оштроумљем, које још нисам видио, са најбогатијим даром претстављања спојио је еперђичну вољу ивештинуу делању, која ме до чуЈјења доводи. Стављам цену књизи на 25 нов. а. вред. и позивам своје пријатеље, и п ијатеље народне свести, да се живо заузму око скупљања претплате на ово дело. Скупљачима иде свака десета књига на дар. Рок претплати стављам до св. Николе, али Ке књига и пре изаКи, ако се пре рока јави пужни број претплатника Претплата нека се шаље управо на мене (као што доле стоји) а за Србију примаКе претплату иУредништво „Рада." балканска улица бр, 22. у Београду. — Скупљаче молимда ми поред новца означе и број својих претплатника. Молим поштоване наше листове да овај позив прештампају. У Панчеву 5. новембра 1874. Никола Марковић. Рапбеуо (Вапа(.)
ВЛАСНИ1 „ЗАДРУГД ЗА СРПСЕУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИК Панта НоЦОВИћ.
Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1874 год.