Глас народа

375

(Г ; БРОЈ 47.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV

„Знаш ли онај крај у Бачкој Међу Тисом и Дунавом. Сав окићен бојном снавом Војводини у јуначкој. Знаш де лежи Тител врли Давор шума Будисава И книКевац неумрли И Вилова дивна слава, Де сед јарак од старина збори Свуд су туда од шајкаша двори". и тим би се мало покошкали, ко је од кога бољи и у томе и заспали. Сутра дан на вече опет би се нродужиле приповетке. Личашш декламовао би по којудивнупесму а љути Кикинраиин кад песма о зулумупричати стане, заборавио би да је поред њега на столу бокал с водом, ћипуо би да удари песницом о сто и превалио бокал на себе те се тиме разладио, а ми би му се остали смејали и срећа што нема свеЕе, јер би зграбио што и управо те у главу. — Но још је жешЕи брат Вокељ био. Беше тада устанак херцеговачки. Баба-настин квартир, првијезапевао: „ЈЈука.говиН -?ојску води." Сви говоре да би ваљало браГш у помоћ прискочити а Бокељ ћути. Једном оде у манастир Раваницу, де је преко Ферија становао, јер му далеко беше ићи куЕи у Боку а и неимађаше трошка. На торњу у манастиру шфе неку стару захрђалу сабљу. Донесе је у Карловце, и ту је чнстиоичистио. Пита ли смо га дуго шта Ке му сабља, но он нехтеде казати. Једном дође глас даје Омер-паша потукао Херцеговце. Бокељ поцрвени као паприка, из вуче сабљу из кревета, јер корице није имала па ју је ту држао, и заману на се продера: нећеш дуже изроде. овомћу ти сабљомја главу одрубити! Међутим се устанак стишао. Бокељ се задоцнио као и Страхињ Бан и ми та кад и кад пецкасмо за то, но богме и нас непрође олако.

ШТА БИВА 110 СВЕТУ. Важне једне новине немачке јављају, да је скушнтина у Србији наумила, да пошље деиутацију нрвоме министру МариновиКу, да му каже да он кневу Милану однесе поруку да народ жели, да се кнез што пре ожени и то да узме кИер кнеза црногорског која има 15 година и коју руска царица тако воле, да хоКе да јој сву опрему за удадбу даде. Цар руски је кум кнезу црногорском па неће бити чуда ако кума кумче о сватави тако удари. Него говори се опет, да од тих сватова неЕе бити ништа, јер томе, вели, стоји политика на путу и то така о којој се говорити несме. Девојка, коју кнезу Милану препоручују, то је кПи покојпог кнеза Данила, која с матером у Трстуиу Млетцима живи.

Шаљиви Бачванин извади једаред бокељевусабљу из кревета и сакрије је. Бокељ једанпребио лепо намазао и у крпу завио. Кад Бокељ кући дође, он пита: де је моја сабља? Ми смо се договорили шта ћемо му казати. — Ми незнамо. Он је поче тражити. Тражисмо је сви, алинема па нема. Уједаред ће Бокеља запитати Бачван, а Бога ти, је си ли ти намазао сабљу? — Јесам. — Б то ће бити, ја сам сад баш затеко мачку у соби а она се облизује- То је оиа појела твоју сабљу. А други ће прихватити: Није то него овај час, видио сам ја неког одрпаног лупежа, де се вуче иснред нашекуће. То је шнион, Омер-паша, дознао је, да ти хоћеш да му одрубиш главу, па је тога потплатио, да ти украде сабљу. Бокељ је само разрогачио очи, од љутиие нијемогао ништа да рекне а ми док си трено били смо сви на сокаку и тај дан и ту ноћ нисмо смели доћи кући, него смо спавали код другова своји у комшилуку, и једва смо се други дан могли измирити. Од то доба оживидо је нешто српство у Карловци. Баба Настин квартир певао је већ јуначке народне песме и један се усудио, да се пријави проФесору, да му декламује: Смрт Каице, војводе. ПроФесор се поилашио, ал је саслушао песму. Песма му се јако допала али није смео да рекне да је лепа него примети само ђаку, дадобро декламује, С1М0 је одвише на неким местима ватрен, но то је, вели, крив тај баба Настин квартир. Али небеху баш сви ђацц баба Настини тако ватрени Срби. Шта више беше међу њима иједан Мађарон. То беше сии солгабирова из Маџарске Кањиже. Него баба Наста је имала и врло лепу младу СИНОВИЦу. (Паотавиће се.)

Енез Горчаков био је пре негде у Бердину. Том прилнком, чује се, да му је један агенат руски, који је пропутовао Боснуи Херцеговину, предао писмено, укомеказује, шта народ тамошњи о Аустро-Угарској мисли. То писмено јако је поплашило турског заступника Аристархи Беја, иовај је одмах сутра дан ишао Бизмарку и питао га шта се хоВе. Бизмарк му је одговорио: Нека Турска у Босни подиже добре школе, нека нази на трговину и нољску радау, као што се то у Србији и у Аустријској-Хрватској чини, па нек се неплаши за Босну. 0 познатим трговачким уговорима ради се непрестано. Скупштина у Београду Ее одбор један одредити, који Ке да означи како би се могло погодити са страним силама, па Ке се по томе влада управљати. Турсва се боји да велике силе