Глас народа

БРОЈ 48.

У НОВОМЕ САДУ, 1. ДЕЦЕМБРА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Претплата, огласи и до писи шаљу се уредништву „Гл. Народа у И. Сад.

ГЈАС НАРОДА.

Цена је листу: на годину ..... 3 Фор. на осам мее.еци . . 2 „ на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

за огласе плава се 5 новч. од сваке врсте и во новч. за жиг сваки иут, цене СУ знатно ниже за оне огласе, који што ченше или у 1пто вевем обиму излазе у овом листу.

ПОСЛЕ КИШЕ ЈАПУНЏЕ.

Пред нама је извешКе општипског подобрбора вуковарског од 3 новембра 1874. о општиншш рачунама за годину 1872. и 1873. старог и новог Вуковара. Кад смо ово извешБе прочитали учинило нам се, као да смо на лађи, која је удављена била, па су је после две тригодине на поље извукли. Лађа је још реЕи читава, осим неколико рупа на н>ој, дрва су, граЈЈа је сва ту; али намештаја, онога што у њој беше, или сасвим нема или је покрхано, забачено у блату, кога се лађа напунила. Халапљиви сомови својестиво увој прождерали су, и осгала је само кора и кости. Страхота велика а понајвсћа датако што буде у Вуковару, де толико научена и изображена света има, де је и српска и жупанијскавласт баш за леђи општипи. Еакав је то надзор наонакоЈ Но да се нерече, да ми претерујемо ево ћемо, што нам се чини важније, извадити из поменутога извешЕа. Одмах у ночетку стоји: „Пописа о имању покретном и непокретном неманикаквога, а на искањеистог одговори бивши општински стареигина, данам га дати неможе,јер му га нико нредао није." Дакле још пре 1872. године није било пописа, и, ко зна да ли је кадгод и прављен. Како ћеш ти знати да ли ти што Фали, кад незнаш шта имаш. Некаже ли онај који нреда другоме све своје имање онако ђутуре: ето то што видиш то је моје и тиме ти газдују, па ћеш ми напослетку дати рачуна, некаже ли: кради? И шта да речемо о томе човеку, а шта даречемо о општини, која каже: ево ти моје добро, а кад умреш, онда ћу видити шта си радио шњим. Или зар се друкчије даде тумачити у извешћу ово: „Записник, који је о смрти благајника дне 22. децембра 1872. састављен у општиније заметнут, а на рачунском закључку одгодине 1871. потнисан је само покојни благајник и то туђом руком, у којем је укупно примање 10318 ф . 53 н. а по

дневнику од исте године 6741 ф . 34". Дакле не само што је благајник покојан, ако му може бити покоја, после онаког извешћа, него је још туђом руком потписан и рачуни му се неслажу, и још је све то добро, ал жупанша замера само рачунима од године 1872. и 1873. ношто су само ти новраћени општини! Де смо ми, де је Вуковар?! Нема прорачуна за годину 1872. Нема записника о биковини нема оног о „димници", о плаћању државне роботе. У дневник (касажурнал) није уведено 98призница, а њих 230 нема судчева (кнежева) потписа, који допушта да се сме рачун исплатити, једномречи дар-мар. „Рађепо је, као што пододбор каже, без страха за одговориост". и дотерало се дотле, да општина није могла да нађе човека, који би сачинио попис онштинског имања „јер код толиког разноврсног и раштрканог имања општинског несме тај посао ни један поштен човек, да на душу прими, да не би што непонисано остало." Пододбор предлаже дакле, да се обрати на високу владу, да ова при овом страшном стању ствари ванредне кораке нареди, и да се касир од службе уклони. Добро, то је за сад најпаметније, али је ипак после кише јаиунџе. Пљусак је доголе коже ноквасио нас и кад смо од ладноће дрхтати почели онда се сећамо јапуиџета. Зашто је морало доћидотле. Зар сеније могло то предупредити. Зашто се није и пређе и сваки час каса прегледала као сада? Зашто смо таки? Зашто да се тек онда у оном селу видило да нема новаца, кад се у каси нашао бокал. Зар се није могло на то помишљати кад је кнез и касир вукао у томе бокалу пиће у општинску кућу? Зашто се тек онда дознало, да у порезном звању у Новом Саду Фали преко сто хиљада кад се Вукелић убио. Зар се то иије могло видити на његовом кецу?