Глас народа

БРОЈ 49.

У НОВОМЕ САДУ, 8. ДЕЦБМБРА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Претплата, огласии дониси шаљу се уредииштву „Гл. Народа у Н. Сад.

ГШ НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 „ на четир меседа . 1 „ за Србију годишље 4 „

ЖСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАОЕ ПЛАВА СЕ 5 НОВЧ. ОД ОВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШТхЕ ИЛИ У ШТО ВЕКЕМ ОВИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ОТВАРАЊЕ БИШЕ ДЕВОЈАЧКЕ ПШОЛЕ У НОВОМЕ САДУ.

У недељу 1. децембра, носле пршива св. духа у саборној цркви, отворена је у новој школској згради за основне школе срнске у Новоме Саду виша женска школа новосадска. Председник црквене општине Ст. Брановачки разложио је у нодужој беседи важиост ове школе. После њега говорио је пр. уцравитељ те школе г. Варађанин беседу у којој је исказао, шта ће се учити у овој школи и како, Беседу ту саопигтавамо ниже. После беседе прочитан је телеграм управитеља преперандије Сомборске, којим честита отварање школе. Господин унравитељ преперандије Вукичевић радује се из два узрока отвараљу ове шкое; што је народ добио вишу женску школу и што су на њој главни учитељи његови ђаци. Нека се 1;аци угледају на учитеља те иека нанредуј е и ова школа као учитељска! У вече беше село у позориштној дворани у корист тој школи, пошто ће се од новца што претече, куновати сиромашнијим девојчицама што им нужио буде за ручни рад. Село је ово приредила позоришна дружина са одбором одличних госпођа. На селу је говорио проФесор гимназијски ЈовановиП о развитку женског образовања. Млада учитељка на вишој женској школи, к1ш ггознатог вештака молера Симића, говорила је о задатку учитељке на тој школи. Осим тога беше преставе свирке и певанке, што је све леиоихвале вредно било, но најлепше је, највећу хвалу заслужује код Србаља или бар у Новоме Саду досад неви1)сно дело, да су прве госпође служиле на селу са јелом и пићем, које су оне од својих кућа донеле н распродавале да би што више претекло за иабаву потреба за ручни рад сиромашним девојчицама. Видети нрве госпође у свили и кадиФи, де су узеле на се носао нослужитеља само да би што више новој нпсоли користиле, то је тако племенито понижење, које их је изнад свију осталих узвисило. Дело то, право је дело хришћанско, то је дело равно ономе, када цар и царица на велики четвртак перу иоге старицама и дворе их. Оне беху царице тога вечера. Хвала им.

Свега, које на каси које за јело и ниће добивено је 473 Фор. Чистих остало је 417 Фор. А сад да и ми речемо коју о новој школи: Школа ова намењена је народу. У њу ће ићи кћери чиновничке, кћери трговачке и занатлијске и кћери земљеделске, економске. У њој ће се спремати оне, да буду добре домаћице, честите жене, и ваљане матере и норед свега праве Српкиње Из школе ове неће још моћи наше Срикиње издазити у широки свет, да буду доктори адвокати, учитељи чиновници — оне се још неспремају за општину и државу него за кућу. Кућа је њихова општина, њихова држава, њихов свет. Али као што наша пословица каже да кућа не стоји на земљи него на жени, тако и ми велимо да и оиштина и држава и свет стоји на кући. Кућа, породица, то је темељ свему, а на темељу томе је најважнији стубжена, мати и нонајвише мати, А да тај стуб поуздан буде, мора бити окаљен у ватри светског искуства, да тај стуб ви1јсн буде мора бити осветљен светлилом науке и знања у коме је сакупљено све искуство толике грдне прошлости. Никад нисмо чули, да јекаквом ваљаном човеку мати хрЈава била. Ако узмемо народне песме у руке па запитамо каква јеовомеили ономе јунаку мати, налазимо да је онака као ион, или управо да је он као и она. Ето нрвог Краљевића Марка, па каква му је Јевросима мајка. Читамо ли животонис светаца, мал да не код сваког хвали се и слави његова мати. Нрегледимо ли светску историју и иаиђемо ли на каквог славног човека заиитајмо му за матер и чућемо јамачно да није хрђава била. Нас у четрнајстом веку било је бар иолак толико колико Руса, и код Руса од 10 милиона од то доба нарасло је на 70, а нас је у пола мање него оида. Ко је томе крив? Доста и ратови и несрећа наша — али ионајвише матере. Ми већ какви смо дасмо. НеЕемо да говоримо о нашим матерама, које су како није било других