Глас народа

{ ===== БРОЈ 49.

А Р 0 Д А."

пане жупанијске. Само су остављепи жупани у Новоме Саду, Сомбору и Цанчеву. Хрватски ваступници на угарском саоору у Иешти, у својој конФеренцији, после жешКе и дуге дебате закључили су да глаеају ва вндемпитет, т. ј. да се влади пакнадпо одобри, све што потроши ма да нема прорачуна за 1875 те се невна колико Ее на што потрошити. За то су 28. нов. и они и Саси ердељски гласали. Левичари су том приликом рекли да они немају вере у влади а било је и десничара. — Акта, о избору другог митрополита романског стигла су у Пешту. Избор је потврђен и нови зштрополит добиЕе титулу тајног саветника крвљев. Сабор романски биЕе присутап при иншталацији митроподитској 15 о. м. Расправнисабор пак одгодиПе се на неколико месеци. — Ерускајеукинулапосланичко место кодпапе. То је по страним новинама корак од велике политичке важности, коме, вели, се требаИталија да се радује 1 ер је то победа напредка. — Бивши министар председник МариновиЕ стављен је на расположење. — Сабор хрватски сазива се ва 8. децембар. Хрватски посланици отиЕе са пештанска сабора у Загреб, да буду при раснрави о дозволи влади, да куии норез у првом кварталу 1875. Посланици Ее св договорити и о законкма порезним које Гици предлаже, јер ти важе и за Хрватску. ,Дојд" призпа.је за разрез пореза, који јеуБахово времеправљен није за Хрватску правичан, јер је веГш но у Угарској. — Расправа судска у процесу гроа>а Арнима са Бизмарком, почелаје 27. пр. м. и трајале више дана. Пресуда изрекла се у суботу 6 о. м. но до кас није стигла. — - Бизмарж дао оставку, иије пркмљена, земаљски сабор пруски распустн Ее се.

РАЗЈГИЧНОСТ Њ (О Радивојввику) имам« да исправимо да је онај што је код Томашевца погинуо био обрнпгар а пе капетан. И ои и војска пронали су са издаје. Пе. Србе су горе тада Немци мр.зили него на Турке, ма да су Срби уз њих војевали, и тако да би их упропастили дадоше војсци обрштара РадавојевиЕа све самепразие Фишекебез кугала. Пуцају Турци и српски ее редови проређују; нуцају и Срби а од Турака не пада пико.ОндаРадивојевиЕ онкзи зи што је то. У гњеву своме удари Немца, који је набављао џебану сабљом по глави. Расече му једним махом главу по поле ц довати и засече раме. Онда удари са своји јун&ци на јуриш и изгибоше славно. (Жалосна помоћ). Торопталске општине Стара Беба, ЕеглавиЕхаза, Мајдан, Мали-Сомбор, Немачки В. Ст. Миклош, Немачки Чанад, БаЕанхаза, Валкаж АлбрехтсФлор, молиле су преко жупаније министарство, да им даде 30,000 ф . а. вр. у зајам, да засеју своју земљу. Министарство допусти, да се даде аајам, али да за тај зајам ве стоје добре општине него они, који су у жупанијској скуиштини гласали за зајам. ТреКег децембра о. г. сазвапа је конгрегација, но како се нанред знало, да Ее о зајму горњем бити говора, то доЈв само 20 чланова на скупштипу и ови рекоше. да би доцкан новци стигли и кад би они јемчили за њих, и вратише облигацију натраг министарству, а земља сиротиње оста не засејана. ХоКе ли и на ту земљу до године веЕи порез искатиУ + ђорђе АЈандровиЂ парох православне цркве српске у Пешти умро је 29. новембра. Живио је 41 годину, оставио је за собом удовицу са четворо сирочади, Мандровић беше један од најученијих свештеника српских, уредан и вредан

да му мало равних има , те је са ваљаности своје стекао лепа гласа у племенитој и изображеној цркв. општини српској у Пешти а и у читавом народу, иарочито у Банату, где га је један изборни срез за посланика на сабор карловачки изабрао. Лист овај губи у њему вредна стална сарадина. Читаоци наши знаЕе га из чланака у „Гласу Народа": „Заблуде и празноверице у пашим пословицама", у којима је показао, како је заиста у свакој струци књижевној много читао. Штета да у иајбољим годипама мушким оде саовога света. Лака му црна земља била! (Таков нам подобајет архијереј.) Владика Штросмајер из ђакова, поклонио је на фоид на потпомагање потребних ученика па ведикој школи у Загребу 10.000 ф Додуше наши имају толико плате за читаву годину, али има икатолички владика, који имају и више од Штросмајера, паонет не чине толико за народ. (Солгабирову нема суда.) У жушшији Баршкој изумео је неки солгабиров неки кавез са гвоздени клинцн у који је меКао људе кад их је мучио на одају. Мученици су Словаци били. Жупану буде то јављено, али овај солгабирову ништа не учипи, него шта више кад је министар дознао за ствар и питао жупапа хоЕе ли казнити солгабирова, жупан не само да сслгабирову није нншта учинио, него му јејош нротивио било што се министар у послове жупанијске плеће. Жунан је по том иедавно збачен, али да јв што солгабирову учињено о томе се нигде пишта неказује. (Ил оеселимил &у Србин бити ) У „СуботичкомГласнику" има писмо из Печуја роду Буњевачком, шокачком и бошњачком, у коме се нисац тужи како се у основним шволама уче деца свакој науци само на мађарском језику, те позива родољубиве Шокце и Буњевце, да се постарају, да им сена матерњ м језику уче деца. Ако то не би хтели да учине они до којих стоји, онда родољуби приватне учитеље по куКама својим да држе, а ако то није могуће, онда|вели писац, или да се прави буњевад, шокац и бошњак седи у сдавну Сдавоиију, Хрвацку Србију и у Босну или да овде остане, алн Србљипом ностаие. Писац завршује своје нисмо овако : „Менк ништа није теже и жадосније него гледатн како се хотимице око тога иде, да пам се пародност из наших пучких школа изгуби. Ја ведим пред милим родом и нред Богом: да кад се менн и мом детету поучење у матерњем језику ускраКује, онда сам приправан Србљином бити, него моју народност дати унропастити." Време је већ једап пут, да се пруЕе у ј 'едан сноп веже. (У Петрињи.) ради се на томе, да со оенује шпаркаса и заложарница. До сад је на то име уписано 18.000 ф . а кад буде 24.000 онда Ее се носао одпочети. (Земља се тресла) 15. о. м. у Копривници у Хрватској. (Надаљска просвета. У Надаљу у стану кунљеном зашколуотварасе биртија, то .јест кавана код зеленог венца. Умољавају се она господа читаоци и господа скупљачи предплате на „Глас Народа" која што дугује за овај лист до 31, августа т. ј. за прву и другу треЕину ове године, да изволе што скорије подмирити свој дуг. Ово их молимо тим пре да учине, што ћемо у противном случају морати изиђи на среду са њиховим именима, да се бар види ко подгриза корен књижевним подузеБима у нас. Новде ваља сдати Арси Пајевиђу, у н. Сад.

власник „задруга за сгпску народну штампарију." — уредник Нлнта Поповиђ.

Српска народна задружна штампарија Новоме Саду 1874 год.