Глас народа

ВРОЈ 49.

— Ми смо искади, данас за сутраотпусте од школе, а ми ћемо у четвртак то накнадити:Н а ш ч е т в р т а к хтели смо да дамо и недонустише нам. То није ништа што додазе Ново Сарани, а кад се удавада директорова кћи, онда је могло данебуде школе. То је упркос, то је неправда, а кадмипогазимо неправду зар можемо бити криви. Тиме све готово задобисмо. Страшљивцима грдним запретисмо да морају бити болесни, ако неће с иама. Једии хоНе да иду, ади неће да носе барјак него саму кокарду, једни неће барјак него кокарду, али — испод канута, а једни оиет неће ни барјак ни кокарду па богме ни калу Југовића и само да буде слоге на све смо пристали, јер их баш не беше много, онако као у доброј години кукоља у житу. До десет сахата ноћу знали смо како стојимо: Гимназија ће ићи пред Повосађаие. Сад се ваљало ш:то брже спремати за сутра. У баба Настином квартиру беше као у младожењиној кући, кад ће сутра но девојку. Еао да се кити сватовско перје, тако је ту све ужурбало се и весело иде. Један сече пантљике, други деље дрво за барјак, трећи прави грб, четврти шије, пети мота шести намешта капу да види како му стоји седми облачи нове ципеле са топанкама, да види да нису тесне, те сутра неће моћи ни узане чакшире ни плаветну душанку обући и сви певају ишалу збијају — али осми иити ради нити пева иего само ћути. То је син солгабирова из Маџарске Кањиже. — Твоје козе, нису данас код куће, рекосмо му, а он нам опоро одговори. — Ваше неће сутра код куће бити. Ми се тргосмо од тога одговора, и запитасмо га даље, зашто ? Он рече само: за то! и на сва даља нитања ћуташе. Кад Смо всћ легди реће нам:

— Лако је вама, али ја сам цензор. Цензор је 3?ак из осме школе, који недељом прозива остале ђаке, да види који је остао од цркве, Нази сокаком, кад гимназија иде да прати кога идинадругу страну, на ред и осим тога дужан је и иоћу нроћи по забрањени мести и јавити директору ако де ђака опази. То беше шпица, шпиои директоров. |>аци га мржаху, али је баш з(>ог тога код директора у великој милости, а и 1к1ли морају да му се удагују и богме често кад их у крчми ухвати на сву меру часте, само да их неода. Нензор је така виаст био, да је имао право од другог 2/ака и новаца узајмити а да му није морао вратити, јер овај не зна шта дан носи, шта ли ноћца црна, па није смео ни искати натраг своје. Цензору суда није било, Ои се опије, ларма по сокаку и лупа прозоре ту|?е, али кад до^е на суд проФесорски, он каже; ја сам се правио, само да други мисдеда јетако, да сам иијан пада ништа пезнам, па бих ја њих онда већ нописао. Па ни сама патрола несме му ништа. Друге кад дегод: нађе затвори одмах с њиме седи па пије, и још дужиа је, кад би он хтео растерати ђме а ови би му се противили и његову заповест да послуша и бунџије у бувару. Прегорети дакле таку службу то није мала ствар никоме а камо ди солгабировљевом сииу. На јопгкад има инешто разлога: Дабар нисам свама у квартиру, али кад се дозна да се ту све шило и то наочиглед цензору — онда ће свима опростити и јаћу самкрив бити, и право је;рећи ми се: ти си сам кадар био то нокварити, кад ниси ти ћеш са>! и кијати, Ја дакле одмах ујутру јављам директору за све. Ми му говорисмо лепо, молисмо га и претисмо али бадава он се окрену дувару, и рече нам носледњу: — Ујтру вас тужим. Лаку ноћ! ће се.)

ШТА ВИВА 110 СВЕТУ. — Последњих даиа дсфе бароиу РодиЕу депутадија Дад матинаца, који живе у Шостару у Хердеговини и мољаше га да их узме у обрану од Турака. 1'урци су Аницу, вКер аустријског ноданика Мате ШкмуновиЕа отми, натерали је да црими турску веру и да се уда за једног Турчина, Еад су се Далматинци томе нротивпди хтедоше их Турци поубијати. Аустријски конзуд заузме се за девојку али никад је претио, да Ее барјак свој скинути, што значи, да Ее престаши с Турци у миру и љубови живити и да Ее Турска са веговом државом имати посла, непоможе ништа. Тужило се

у Цариград и велики везир заповеди да се девојка врати родитељима, но Мостарци Турци непослупгаше га. Валија босански одобрио им је поетупак и они се позивају на то, да је и сам Алах (БогЈ улио девојди жељу у ерце да буде Туркиња. Баронје РодиЕ одговорио депутацији дасетаствар не тиче њега него дипломације. Депутација Ке дасеобрати па самог цара и замолила је посланика Далматинског ПавлиновнЕа, да гледи у Бечу, како би се помогло Далматинцима који у Босни живе, иначе они неће^ишв-да буду гра|јани ау тријске царевине, од које нии^еТ&м1%дЈцмају. — Сабор угарски решио 'да;%укину жунани варошки свуда а н>ихо$ посло да с прешч'« на жу\Џ\ ч'/ I \-К Ј Ј /