Глас народа

БРОЈ 50. „Г Д А С Н

. — Та ево стани мени на деђа, и циган Је$та (фамудус беше циган) нопе се са директорови деђа на таван. Ту је он шенртљио око звона док још није један четврт сахата прошао. Браца ЈеФта, 1)ап,и га вваше брацом, попио је синоћ једну боцу вина из подрума баба Настииог синовца а и обеИане су му две за довече, да не звони у полак осам. Директор да и<*коти из коже нсујући браца ЈеФту, да се жури, али мудри циго волије две боце црна вина него да га за директора наместе, јер зна да то не би остао. Осам је прошло, на што 1јака, али што нроФесора нема, да нису и ти у завери, та све се то против мене заверило — па и онај мој лола — и дете моје устало је на мене и он неЕе — мени у пркос у школу. Пркоси, пркоси у пркос си се и

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. — Црна Гора тешко да неће крвљу Ерв светити. Турци неће никако да изнаТју кривце а камо ди да им суде. Сам суд иде ва тим, да се траг кривици заметне. 17 п. л. беше на испиту Турчин, који је научен како да се бранипоније науку добро схватио, те је очевидно одао се,алитурскисуд нема очшју за кривицу турску. Судија ннта Турчина: Како ти је име? — Аша, одговара. Турмии. — Еодико имаш година? — Аша вели на то 'Гурчин. — Знаш ли што оубијству у Подгорици. — Аша, те аша казује на свако питан.е окривљеник. Аша значи: непризпајем. Он само непризнаје, ненризнаје ни да има имена. Црногорци стоје као запета пушка. Гром је ово дана из облака ударијо у барутаиу у Скадру, де је комисија турска и потаманио доста света, и распрскао барутану. дај Боже да гром са Цетиња скорим распршти турску царевину. — ГроФ Арпим осуђен је на три месеца затвора. Процес овај многе је тајпе на свет изнео, а и то, што свако зиа, да 1е Француска нре или посде ударити па Немачку да јој се освети. — Један посланик са сабора у Верлину осуђен беше на затвор. По реду би било, да се пре него што га затворе запита сабор, допуштали, но полиција затвори посланика и без допуштења, што у Угарској никад не бива, те је сабор у Берлииу донео одмах по томе закон, да се посланик несме затворити док се зове носланик. — У Грчкој је дармар. Немогу да држе сабор, јер опих који су противни влади на сабору, има толико, да кад изађу са сабора, а оио неостаје толико колико треба за закључак. — На хрвацком сабору рекао је бан да ће се судови највиши у граници сјединити са оним у провинцијаду од нове године и тиме се један корак бдиже наорији долази. — Сви великаши у Жпанији честитали су ових дапа имендан сину протеране краљице. То Ке још веКма охрабритиКарлисте и рату нема краја. — Министар Гици јавља, да ће се морати нека државна добра нродати.

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV 1

родио, још би моја жена жива била да сети ниси родио, при рођешу твоме умрла је сирота и ту ударише сузе директору. Директор је човек пун јаких осећаЈа, који га потресају, али су ти осећаји само у нотресу. ПроФесори, који се поред уде плате, своје, морају сви једним сатом да служе — оним на цркви, или управо звонцем школским, знајуЕи да у иола осам звоии први пут, чекаху да у осам звони други пут и за минут два су у школи. Солгабировљев је син издаље гледао шта се ради. Кадје већ престадо звоице, приђе онближеиприповеди директору све шта су 1)аци наумили и заиште, да му директор напише на подицију, да му даде све пандуре своје, да иде да дотера ђаке у школу. Директор замоли полицију, ова испунимолбу, и ено оде солгабировљев син са дванајст иандура и са стражметром. (Свршиће се.)

1 Ж 'Ж„ РАЗЛИЧЕОСТ И. (То је лопов.) У Петрограду беше дворски бад. Дож су великаши унутри били слуге им држаху у ходнику зимње хаљине. Кнез један, кажу баш да је Горчаков, имафаше врдо скупоцену зимњу хаљину санајлепшим самуром оперважену. Кад норе куНи и узме да обуче хаљину, а оно нема перваза око једног рукава. Перваз на рукаву коштао је 1000 Ф. Није сеимадо кудано послатикројачукнежевом да оправи хаљину Овај не имаде тако скупоцена самура и немогаше га наКи у читавом Петрограду.Уједаред дође ливрејисаа слуга на радостан даде кројачу нерваз говореКи му: ево уватили смо допова прешите га одмах ја Ку чекати да носим хаљину киезу. Кад перваз буде пришивен слуга узме хаљину и оде. Иосде једног сахата, до!;е прави слуга кнежев; адихаљина јеодпешена и никад више. Онај исти, који је одсекао перваз однео је и читаву хаљину. (Списатељска задруга) мађарска има 150.000 ф . Фонда. Ту веКнеаожа умрети снисатељ на столицама голим, као што је у Бечу недавно неки Кајзер умро, нити мора умрети као наш БидаковиК. — (Како смо брзи да човека убијемо) У једном месту у Срему даде општипа учитељу неколико хвати дрва и то полак за њега а полак за школу. Учитељ је грејао тколу да се љкад нико није могао потужити и опет неки, који имадоше пик на учитеља тужише га да је крао општинска дрва. Први суд, осуди га тога ради на трн дана затвора, и веК искаху тужитељи од школске власти, да га као злочинца укдонп са службе. Највиши суд прогласи га за невина што му се ово дана сабпшти. Та ако Кемо на то, шта би их бндо учитеља, који небн под суд дошли: Није доста да је учитељ и Фурувџија шкодски него још га тужуј ако је случајпо које дрвце мето под свој лонац, који баш невиЈја се често на огњишту, а шта Кемо тамо де учитељ често од свога закида и домеКе у школску пеК, да деца не цвокоКу зуби? — (Стрељачком друштву у Митровици) поклонио је цар 100 ф . а. вр. Друштву је овом заштитник принц РудолФ.